Moj otac ne zna da je umro

Moj otac ne zna da je umro
pije prvu jutarnju kafu
okrenut leđima
čeka me u bašti kafića
na uglu
Nikad se ne okreće
ali znam da je on
krenuo je tamo
u vječnost da sluša more
Zaustavio se začas
svako jutro se predomišlja
miris kafe ga mami
to je miris ovog svijeta
samo poznati mirisi nas drže budnima
ako ih nema
umiremo
odlazimo
Moj otac pije kafu
prvu jutarnju
vidim ga s leđa
ako mu priđem
od straha bježi
mrtvi se boje
jer sa živima nikad načisto
nema nevinih među njima
najbolje je vječno okrenuti leđa
na miru piti prvu jutarnju kafu
udisati mirise
samo oni poznati nas drže budnima
Moj otac ne zna da je mrtav
dok pije prvu jutarnju kafu
i čeka me
u bašti kafića
onog na uglu
vidim ga s leđa
Sa živima
nikad načisto
najbolje je tako
okrenutih leđa
udisati mirise
te poznate mirise
koji nas drže budnima