VLADIKO, POZNANIČE MOJ…
Pismo svetog Save igumanu studeničkom Spiridonu je jedino ostalo sačuvano od privatnih pisama iz srednjeg veka u pravoslavlju.
Na svom putovanju na Istok stigao je sveti Sava u Jerusalim i odatle šalje pismo Spiridonu, igumanu manastira Studenica.
Sa puno osećaja i čežnje prema otadžbini u dalekom svetu i brige za stvari u otadžbini, piše sveti Sava ovo pismo Spiridonu, izveštava ga o sebi i svojoj pratnji, kako su se poboleli na putu, kako su se poklonili svetim mestima, kuda namerava još da putuje…
Ovo pismo je jedino koje je ostalo sačuvano od privatnih pisama iz srednjeg veka.
Evo teksta pisma prevedenog sa srpskoslovenskog na savremeni srpski jezik.
BLAGODAT VAM I MIR od Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božanstveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane velike lavre svetoga Simeona, arhimandrite! Mada sam i grešan, molim Spasa moga da budeš sačuvan dušom i telom i sve božanstveno stado.
Ako hoćete da znate o meni grešnom, to s milošću Božjom i vašom svetom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetog grada Jerusalima. Poklonismo se presvetom i blaženome grobu i njegovim svetim mestima. Prvo postavismo poklon za vaše spominjanje u svetim (mestima), obiđosmo sveta mesta. Kada svršismo sve ovo, tada se, pošto nas stiže putni trud, svi razbolesmo, i ostavljamo život naš i smrt našu na Božije rasuđivanje, i ko od nas bude živ, neka se vrati k vama, a koga smrt ustreba, molitva vaša neka ostane s njim.
A ti čoveče ravne duše, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama dobio oproštaj grehova. Mir ti božanstveni, a mir i tvome božanstvenom domu, a mir i svima onima koji su (tamo) i koji rade u domu svetoga Simeona, a mir i svima igumanima tvojim udeoničarima, i poklonjenje im činim preko tebe, čedo svoje. Mir Božiji neka se izlije u srca vaša, i blagosiljam onoga koji vas blagosilja, a proklinjem one koji vam zlo čine, da ne bude na njima milost Božija, ni na njihovim domovima, ni moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije. A blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama, amin!
Pisa milošću Božijom prvi arhiepiskop sve srpske zemlje, Sava Grešni.
I evo što se u ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga nosiš na spomen, i pojasić, jer sam ga polagao na grob. S tim krstićem da se moliš, nosi mi ga vazda o vratu, makar da imaš i drugu ikonicu, no njega vazda nosi. A pojasićem se opaši, da je vazda o bedrima tvojima, jer sam ga polagao na grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu učinio, da bi dao Bog da bi se tako svaki Hrišćanin molio za mene. I dajem ti ubruščić, što su mi ga ovde darovali, a ja ga tebi darujem, da ti bude na blagoslov duše i tela. I kamičak, što sam (ga) našao, da ti bude na mnoge potrebe, i da ga nosiš pri sebi. I modi se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli. I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otuda ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem u životu i Bog dade, do proleća ću biti kod Vas.
Čuvaj, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog mog zaveta. Da, ako č0vek i ceo svet dobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? (Mat. 16: 26; Mar. 8: 36). Ako je pop grešan, no molitva njegova nije grešna, i njegova veza je sila od višnje blagodati. Da, ako će se ko sablazniti, no ti se ne sablazni, jer doći će Gospod i neće zakasniti, i da čuješ onaj glas: „Dobri i verni slugo, u malom si mi bio veran, postaviću te nad mnogim, uđi u radost Gospoda svoga“ (Mat. 25:21).
Sava, prvi arhiepiskop