KAD KRENE LOKOMOTIVA

Mladi urbani marksisti i patriote ujedno, pokrenuli su podcast Lokomotiva andergraund u kojem daju analizu aktuelnih društveno političkih dogadjaja u svetu i kod nas

U naše predele je sa zakašnjenjem stigao trend slušanja podkasta ali je zadnjih nekoliko godina vrlo živahan. Danas je tema podkast Lokomotiva andergraund.

Želja za klikovima i monetizacijom rada podkasta dovelo je do ogromne inflacije kvaliteta podkasta kod nas, barem kada se radi o kanalima koji se bave nekim angažovanim društvenim i političkim temama. Na You Tube-u podkasti zaradjuju od reklama, a da bi što više zaradili treba da imaju što više gledalaca, što će reći podkasti teže da imaju što zapaljivije teme i bombastične naslove. Dovoljno je pogledati samo na šta liče naslovi i baneri tih domaćih kanala – senzacionalizam, ružne karikature, opskurno ismevanje, poruke nalik na kletve.

Uz to, tu su loši voditelji, koji loše vode razgovore, imaju loše teme, a loš je i predvidljiv izbor gostiju – tako bih opisao one najpopularnije podkaste kod nas. Čak i tamo gde dodje zanimljiv sagovornik voditelj svojim ličnim nesposobnostima potpuno upropasti razgovor. Ne bih sad da imenujem takve primere, biću politički korektan.

Uz to, uvek se na podkastima vrte neki isti sagovornici, sa istim ili sličnim zaključcima, pa vremenom sve to postane dosadno. Niko se ne bavi istraživanjem i dovodjenjem ljudi koji imaju zaista nešto pametno da kažu, nešto što je van mainstrim zaglupljivanja.

Sa te strane u Hrvatskoj, na primer, ima više kvalitetnijih podkasta i gostiju, tamo ima i voditelja i gostiju koji sve to podignu na viši nivo konverzacije, mada hrvatska medijska scena je puna nekih njihovih unutrašnjih frustracija a manjka zezanja, za razliku od nas.

Priznajem da glede naših podkasta ima nešto i do naše publike koja ima koncentraciju muve zunzare i samo traži neke senzacionalističke priče i laku zabavu, niko neće neku temu sa sagleda na ozbiljan način.

MLADI URBANI MARXISTI

Podcast Lokomotiva andergraund je u tom smislu jedan bolji podkast u moru banalnih koji vladaju kod nas. Uredjuje ga grupa mladjih filosofa i sociologa koji sebe predstavljaju kao marksiste, levičare dakle, ali sa jakim akcentom na patriotizmu. Marksisti nacionalisti 🙂

Trude se da na redovnoj osnovi analiziraju skorašnje političke dogadjaje kod nas i u svetu i da ih ocene u kritičkom smislu, pre svega ističu licemerje i dvostruke aršine koji postoje u glavama političara ali i ljudi. Cilj im je da budu objektivni i pošteni, u meri koliko su oni više ili manje ideologizirani jednim odredjenim pogledom na svet. Jer, kada dodjemo na polje ideološkog sagledavanja sveta, nijedna istina nije potpuna, s obzirom da u poltičkim ideologijama ne postoji „razlikovanje dobrih od zlih duhova“ kako nas uči hrišćanstvo, već samo objašnjenje pozicije iz jedne pojmovne vizure.

Ono što im po mom mišljenju nedostaje je malo temeljitiji pristup nekim temama, sagledavanje svih aspekata neke situacije, koliko široke i dalekosežne mogu biti neke akcije, njihovi dublji slojevi uzročnosti, skrivene veze i opšti narativ. Jer, savremeni politički procesi se nikada ne mogu tumačiti na nivou marksističke dijalektike i površnog zezanja sa polumitskom svešću javnog mnenja, u njih se moraju ukalkulisati i istorijski, antropološki, ekonomski, kulturni, religijski i duhovni uzročnici, da ne spominjemo industrijske potrebe i aktuelne tehnološke revolucije koje menjaju svet.

Svako ko me prati zna da imam negativan stav prema levom skretanju i ateističkoj ideologiji, jer je to jednostavno duhovna stranputica koja pogubljuje duše i ostrašćuje ljude ka lažnom moralisanju, ali sam uvek rad da slušam nešto pametno i koncizno, što može da se čuje u Lokomotivi, posebno od gostiju koje dovode i puste da pričaju.

Sa te strane podkast Lokomotiva andergraund ima koliko toliko izbalansiran vokabular i nivo komunikacije, te kada bi voditelji uspeli sebe da obuzdaju u samodopadljivom šeretluku sa temama koje su njima bliske, bili bi blizu ozbiljnom mediju. Za sada su još nivou skojevskog zabavnika iz doba SFRJ, kada su mladi pokušavali da ozbiljne teme obradjuju na zabavan način.

Tako da mlade gradjanske i salonske crvene brigade – mala šala na njihov račun jer znaju da prozivaju opoziciju što nema borbeni naboj da bi izvršili revoluciju a ne primećuju sopstvenu salonsku poziciju levog intelektualca ili klasnog šinovodje, pošto im je pitanje klasa u kapitalističkom sistemu lajt motiv promišljanja, imaju šta da ponude u svojim razgovorima, jer znaju biti duhoviti, zabavni, pomalo poučni i dosta kritični prema globalnim trendovima. Svidja mi se što su nacionalno opredeljeni, to jest nesvrstani, nit podilaze poziciji nit miluju opoziciju za sve gluposti koje prave 🙂

Uz sve to, izabrali su neki lagan komunikacioni model u kome nisu ni previše ozbiljni ali ni previše zabavni, negde na ivici ozbiljnosti i kredibiliteta. Nisu baš nivo ekspertize i oblika komunikacije koju bih preferirao, radije bi voleo da to bude malo ozbiljnije, jer bi tada i poruke bile temeljitije. Ipak, cenim ih jer pored kritičkog mišljenja koje imaju ipak ne dovode you tube drugorazredne intelektualce koji su samo puki zabavljači i agenti uticaja.

No, da ne bude zabune, ponavljam da nisu deo mog sveta, ipak su „olevljeni intelektualci“ ali ih ipak pratim. Jedan moj profesor sociologije, stari marksista, znao je stalno ponavljati „Ko misli, misli levo“, aludirajući da samo u levoj ideologiji postoji kritičko mišljenje, što je besmislica i dogma marksista, koji su se nametali kao oni koji najbolje znaju šta je šta. Da je neko od njih čitao Bibliju shvatio bi koliko su daleko od bilo kakvog temeljnog pronicanja ljudi i društva koji su kod marksista svedeni na mehanicističke osnove, bez Svetog Duha koji ljude podstiče da budu bolji i bez zloduha koji ljude podstiče da budu gori i grešni.

Stoga, na primer, ne pratim neke desno orijentisane podkaste, jer su ili bahati, prosti, vulgarni, ili su pod uticajem raznih ruskih i pseudo američkih konzervativnih uticaja, ili imaju gomilu paganskih besmislica u svom sadržaju a bez ozbiljne ekspertize. Vidi se da ih vodi zao duh, bez obzira što stavljaju hrišćanske simbole i pozivaju se na Crkvu i pravoslavlje. Barem je zapadna hemisfera puna tih hrišćanskih „vukova u jagnjećoj koži“ kroz stotine hrišćanskih sekti i pokreta.

A treba pošteno napomenuti, pratim Lokomotivu i zbog ljupke Andreje Jovanović koja svojim nežnim izgledom i britkim umom zna da bude lucidno dekonstruktivna spram domaće stvarnosti.

Zlatko Šćepanović

—–

U dodatku je zadnja emisija gde je gost „epski“ filosof Nikola Tanasić koji je uvek zabavan za slušanje jer ima sjajne poveznice.