NIJE TO ŠTO TREBA DA BUDE
Nakon meda i maslinovog ulja, na meti falsifikata već neko vreme su i najvažnije sorte hrvatskih vina: graševina, istarska malvazija i plavac mali.
Uvereni da krivotvorenje vina nije izuzetak već uhodani posao u kom se vrte milioni litara i evra na štetu proizvođača, domaći vinari obišli su neke od najvećih trgovačkih lanaca, kupili sumnjive primerke i dali ih na analizu. Rezultati su poražavajući: od sedam kupljenih vina šest je bilo falsifikata.
Tomislav Panenić, predsednik regionalne organizacije vinara i vinograda Graševina Croatica, ističe da su tržište “preplavila vina lošeg kvaliteta po ceni po kojoj ga nije moguće proizvesti”.
„Uklonili smo neka od sumnjivih vina sa polica naših trgovinskih lanaca i bili zadivljeni rezultatima. Mešavina je malo vina, dosta vode, kiselina i dodatog alkohola“, priča bivši ministar privrede o vinima koja se prodaju u Intersparu i Kauflandu.
Laboratorijska provera Ane Labe iz Pančeva, akreditovana za analizu kvaliteta i autentičnosti hrane, „pokazuje prisustvo dodane vode” i/ili „etanola botaničkog porekla iz C4 industrijskih biljaka (kukuruz i/ili šećerna trska)”. Reč je o uzorcima „Graševine“ i „Malvazije Istarske“ koje flašira i stavlja u promet KG Zelina, „Graševine“ i „Graševine 2022“ iz Iločkog polja i „Plavca malog 2019“ koje proizvodi i puni Vina Miličić.
„Pokazalo se da se, bez izuzetka, masovno falsifikuju sve najvažnije hrvatske sorte vina – graševina, malvazija istarska i plavac mali. Sve sorte koje imaju najveći promet, pa se pojedinim punjenjima lako gubi trag jer se brzo prodaju, uglavnom po akcijskim cenama“, kaže on.
Iako ne predstavljaju direktnu opasnost po zdravlje, ‘kreativne’ smeše krše zakonske propise o korišćenju zaštićenih etiketa, dozvoljenim enološkim postupcima i preradi, obeležavanju, stavljanju u promet, kao i akcizama.
Hrvatska nestaje sa vinske karte sveta
Hrvatska polako nestaje sa vinske karte sveta: za oko 20 godina površine pod vinogradima su sa 58 hiljada hektara pale na manje od 17 hiljada hektara.
Ukratko, ne ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta, a prodaju se ispod realnih troškova proizvodnje, navode vinari. Takva praksa dovodi ozbiljne proizvođače u nepovoljan položaj u pregovorima sa trgovinskim lancima jer traže slične nivoe cena kao i falsifikovano vino, što je, kažu, nemoguće ako je proizvodnja po slovu zakona.
Da li znate da je najniža otkupna cena grožđa prošle godine bila najmanje 70 centi po kilogramu, što znači da je vrednost grožđa u litru vina 1 evro po kilogramu (od kilograma grožđa se dobija oko 0,7 litara vina ), pitaju kako je moguće da se litar vina na rafovima tržnih centara sa svim troškovima, od pakovanja do distribucije, prodaje po akcijskim cenama bliže cenama litara vode?
Panenić je rezolutan: „Ne mogu a da ne postavim pitanje da li je zaista izuzetno niska cena dovoljan argument da trgovci stave na policu, a da kupci konzumiraju vina koja su izmanipulisana i koja lako mogu imati negativne posledice. Bojim se da su se prerađivači vina, jer se ne mogu nazvati proizvođačima, previše zaigrali, videvši takav prostor na našem tržištu i uspostavili im odličan izvor prihoda. Moramo da skinemo rukavice, nema više mesta za ignorisanje problema ili popuštanje. Ko umanjuje problem, nema dobre namere prema hrvatskim vinarima”.
On napominje da razume želju svakog trgovca da na rafovima ima proizvode sa posebno niskim cenama koji su privlačni kupcima i što ističu u posebnim katalozima, „ali ako je vino ispod najniže moguće proizvodne cene, nešto nije u redu. Naši proizvodni inputi nisu nepoznati i vrlo je lako izračunati kolika je proizvodna cena. Ali, kada nestanu svi objektivni kriterijumi, onda kupcima možete ponuditi samo falsifikovana i lažna vina na rafovima po najnižim cenama“, oštar je Panenić.
Institucije se ne oglašavaju
Graševina Croatica je prvih dana januara rezultate analiza prosledila Državnom inspektoratu, Hrvatskoj agenciji za poljoprivredu i hranu i Carinskoj upravi. Skoro dva meseca kasnije, ni traga ni reči od institucija.
Iz Agencije za poljoprivredu lopta se predaje Državnom inspektoratu.
„HAPIH, na zahtev DIRH-a, vrši laboratorijske analize uzoraka proizvoda, uključujući i vina, koji su uzorkovani tokom provođenja službenih kontrola DIRH-a i na osnovu rezultata analize daje mišljenje. Za opoziv i povlačenje proizvoda sa tržišta nadležan je i Državni inspektorat Republike Hrvatske“, kažu. U Upravi carina, koja je nadležna za poslove akciza, kažu da je izveštaj prosleđen na „davanje područnim carinarnicama koje će vršiti nadzorne poslove”.
Međutim, da li inspekcija vrši nadzor ili ne, u Državnom inspektoratu nisu želeli da decidno odgovore. Ističu da se pristigle predstavke „mogu iskoristiti” kao razlog za vršenje nadzora.
„Ako se (…) izvrši uviđaj, po obavljenom uviđaju podnosilac zahteva se pismeno obaveštava o utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama“, kazali su. Nismo dobili jasan odgovor na pitanje da li to znači da nadzor uopšte nije vršen ili je u toku.
Kažu da se uzorkovano vino šalje u ovlašćenu laboratoriju na analizu, a njihova lista je objavljena na sajtu Evropske komisije. Na pitanje da li pozivanje na njih znači da ne uzimaju u obzir analize laboratorije koja nije na tom spisku, poput pomenute pančevačke kojoj su se obratili vinari, kažu: „Poljoprivredna inspekcija je dužna da dostavi službene uzorke vina ovlašćenim laboratorijama (…), a uvidom je vidljivo da laboratorija sa vašeg upita nije na spisku“.
Dok čekaju reakcije nadležnih, iz Graševine Croatica već najavljuju da će uzroke preneti na sve ostale velike trgovinske lance.
„U razgovoru smo sa jednom od najjačih laboratorija EU, koja je spremna da nam pomogne da nastavimo istraživanja, jer kod nas nije bitno kakvo je vino, već kako funkcioniše administracija i tako dalje. Svesni smo da ćemo se naći pod snažnim pritiskom i negiranjem realnosti koju smo utvrdili, ali činjenice su nesporne i nećemo pokleknuti“, kaže Panenić.
Šteta po ugled
U Hrvatskoj se godišnje proizvede oko 144 miliona kilograma grožđa, od čega se dobije oko 100 miliona litara vina, dok se oko 25 miliona litara uveze. Maloprodajni lanci su važan kanal distribucije jer se preko njih proda oko 35 miliona litara vina.
Prema podacima AC Nielsena za 2019/20, velika PET pakovanja i ‘bag-in-bok’ čine 70 odsto prodaje, a najčešće su na promotivnim rasprodajama.
Dok inspekcije ćute, potrošači se svakodnevno obmanjuju, proizvođači i budžet trpe štetu (da ne govorimo o reputaciji), a proizvodnja vina kontinuirano pada. U poslednjih 20-ak godina površine pod vinogradima su sa 58.000 hektara pale na manje od 17.000 hektara danas.
Trend je jasan, Hrvatska polako nestaje sa vinske karte sveta, pa bi umesto prebacivanja odgovornosti država mogla da krene od popravljanja nereda koji vlada na tržištu.
Izvor: Poslovni dnevnik