POMOĆNIK I NASLEDNIK SVETOG ILIJE
Jelisej je objavljivao volju Gospodnju kraljevima svoga vremena i pokušavao da uputi narod da živi po zakonu Božijem.
Kada je Gospod uputio svetoga proroka Iliju da ide u Damaštansku pustinju, naredio mu je da pomaže jednoga čoveka koji će mu biti ne samo pomoćnik, već i njegov naslednik. Taj čovek se zvao Jelisej.
Izvesno vreme, Jelisej je kao učenik svetoga Ilije pratio svoga učitelja, ali je došlo vreme da sveti Ilija bude uzet na nebo.
Jednom prilikom, obojica su krenuli na jedan od svojih dužih putovanja, koja je sveti Ilija preduzimao kroz celu zemlju. Sveti Ilija je dobro znao da je njegov kraj blizu. Jelisej je takođe to znao, ali, čuvajući svoj mir, ništa nije govorio.
Kada je, jednom prilikom, sveti Ilija izrazio želju da pođe iz mesta koje se zove Gilgal, zaželeo je da Jelisej tu ostane, a on sam da nastavi put. Međutim, Jelisej je prvi put odbio da se pokori naređenju svoga učitelja i rekao mu: „Živ je Gospod i živa je duša tvoja! Neću te ostaviti“.
Pošto su prešli reku Jordan, koji se pokorio svetom Iliji i na dodir njegovog plašta razdelio se nadvoje pa obojica pređoše suvim putem, sveti Ilija reče Jeliseju: „Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle ne budem uzet od tebe“.
Jelisej zatraži da njemu budu dva dela Ilijinog duha. Sveti Ilija mu odgovori: „Ti tražiš tešku stvar. Ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti i to; ako li ne, neće biti“.
Odgovor je zaista bio čudnovat, ali već istoga dana Jelisej je video kraj svetoga Ilije, koji obično ljudi nemaju prilike da vide. Dok su oni išli i govorili, Jelisej vide ognjena kola sa ognjenim konjima, koji ih rastaviše i sveti Ilija se u vihoru uze na nebo. Jelisej, pak, gledaše i vikaše: „Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjanici njegovi!“ I ne vide ga više.
Jelisej je nastavio delo svoga učitelja. Objavljivao je volju Gospodnju kraljevima svoga vremena i pokušavao da uputi narod da živi po zakonu Božijem.
Proroci toga veka bili su od akcije. Oni nisu pisali knjige, ali njihova dela i njihove reči zapisane su od strane drugih. Veći deo događaja u vezi sa njima i onim što su oni učinili, zapamćeno je i zapisano.
Jedan od najzanimljivijih događaja u vreme Jelisejeve delatnosti, vezan je za čoveka po imenu Neman, koji je bolovao od gube (lepre). Ovu bolest niko nije poznavao, još manje lečio. Neman je bio vojvoda u vojsci sirskoga kralja. Cela njegova porodica je bila nesrećna zbog bolesti koja je bila tako teška i neuzlečiva. Međutim, jedna devojčica iz Izrailja, služavka Nemanove žene, rekla je svojoj gospodarici:
„Kad bi moj gospodar otišao proroku u Samariju, on bi ga izlečio od gube…“
Nemanova supruga je to prenela svome mužu, a Neman saopšti to sirskome kralju. Kralj je napisao jedno pismo izrailjskom kralju i saopštio da mu šalje Nemana, sa bogatim darovima, da bi se izlečio od gube.
Kada je izrailjski kralj pročitao ovo pismo, vrlo potresen reče: „Zar sam ja Bog da mogu da činim da neko umre ili da neko živi, pa šalje k meni čoveka da ga izlečim od gube. Znajte dakle i razumite da on traži zađevice sa mnom“.
Kada je Jelisej čuo da se kralj uplašio, on mu je poslao poruku u kojoj je rekao: „Neka bolestan čovek dođe k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju“.
Tada Neman dođe k Jelisejevoj kući, ostavi kola i konje kraj njegovih vrata, a Jelisej mu posla poruku rekavši: „Idi, okupaj se sedam puta u Jordanu i ozdraviće tvoje telo i bićeš čist“.
Neman se rasrdi i pođe govoreći: „Gle, ja sam mislio, on će izići k meni, i staće i prizvaće ime Gospoda Boga svojega, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu“.
I okrenuvši se otide gnevan.
Ali njegove sluge pristupiše k njemu i rekoše mu: „Oče, da ti je prorok tražio nešto teško ne bi li to učinio? Pa zašto onda ne bi učinio kad ti samo reče: Okupaj se, pa ćeš biti čist“.
Tada Neman, slomivši svoj ponos, siđe i zaroni u Jordan sedam puta. I kad iziđe, beše isceljen i telo njegovo posta čisto kao telo maloga deteta.
Neman je sa sobom doneo bogate darove svoga kralja, koje je hteo da preda Jeliseju, ali Jelisej nije hteo da ih primi.
Neman tada reče: „Kad nećeš, onda neka se sluzi tvome da ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu“, a Jelisej mu reče: „Idi s mirom“.