DESANKA JE PITALA: „JESMO LI SASVIM PROPALI?“
Zamisli sebe na svečanom skupu
Tebi u čast
u gomili čitača; novinskih naslova
skupštinskih izveštaja, replika…
što krišom – iz mraka
po zakonu klanjača
precrtavaju svedoka
žive „Čete đaka“;
podrškom glasača.
Dok Ti sa malo mira
i odveć bola
posmatraš odozgo
taj skup pajaca.
Ne boj se, Desanka,
vreme iznosi odbranu
seni su tvoje jače
od živih mrtvaca.
Večna je duša i slava,
na tren proteran Bog i cvet
do guše nadoš’o kal
minuće požari!
Niti je sve vatra što pali
ni van kaveza sloboda.
A mi – novi sebri,
uspravljamo se za stolom
iz koga pobožno raste
štir i loboda.
Ne boj se Desanka
Nismo sasvim propali.