KADA SRCEM PIŠEŠ
Rasuti papiri nalaze se svuda
na njima pesme a sa njima čuda
ljubav što pomera državne granice
osećanja velika za male stranice.
Svuda oko mene beleške mnoge
pravila za pisanje čine ih stroge
a nisu vala verujte ljudi
ako sam grešio, nek’ mi se sudi.
Jer ja sam srcem pisao samo
zavirio u dušu tu i tamo
preneo ono što svako vidi
neko to voli a neko se stidi.
Beleške neretko izgube mesto
pa se na sebe ljutim često
jer kada izroni misao stvarna
pesma prestaje biti nestvarna.
I ona živi svojim životom
puneći srce i dušu dobrotom
e to je želja moja samo
da od života najbolje damo.
A svako čeljade ima ono zrno
zrno duše i dobrote
i svako više svetlo neg’ crno
bar na momenat da nema strahote.
Papiri, blokčići i beleške
nisu one baš tako teške
svud’ oko mene, na sve strane
moram ih naći natenane.
Jer neka beleška priča o sreći
negde je muž, momak il’ neko treći
svaki taj papir jutro je novo
u smiraj dana staće i ovo.
Možda kroz belešku prepoznaš sebe
moguće lik liči baš na tebe
a pesma čini da posle nje shvatiš
onom istinskom da se vratiš.
I tako verujte dan za danom
sa naliv perom svojim drugom
na brdu beleški s ponekom manom
putujem često istom prugom.
Na pruzi ovoj ja sam taj
koji svira početak i kraj
na kraju svakog tunela mog
prepoznaj i delić života svog.
Beleške, blokovi, papiri svi
teraju mene da pišem ti
da pišem što srce i duša zna
neka se svako od Vas prepozna.
A šta to pišem braćo moja
jel’ to svojina moja il’ tvoja,
otkucaji srca ne zna im se broja
il’ to je odelo univerzalnog kroja.
E, to je ono što svima treba
od proplanka do plavog neba
To ptica u letu mladima kaže
iskreno a ne da se laže;
To cura što je dobrano trudna
oseća dok spava i kada je budna;
To učitelj kad uči đake
…„vitamine jedite, ne žvaćite žvake”…;
To majka pogaču kada mesi
oseća berićet što će da se desi;
To vojnik zemlju kada brani
sve interese ostavlja po strani;
To seljak kada ore plugom
oseća se svojim a ne slugom;
To brat sestru kad na igranku prati
savetuje na vreme da se vrati;
To kuću majstori kad podižu
blokovi, cigle tako se nižu.
E, to je ono što treba svima
sreću i iskrenost svako da ima,
svako nek’ voli tuđu sreću
ne dam svoje al’ tuđe neću.
Svako ko čita redove ove
neka se slobodnim čovekom zove.