LUTAJUĆA ZEMLJA
Gledali smo spektakularan sci fi kineski film Lutajuća zemlja – The Wandering Earth II i primetili da je kineska naučna fantastika ozbiljno napredovala
Ranije sam pisao da je kineski sci fi film The Wandering Earth, u prevodu Lutajuća zemlja, iznenadjujuće dobar sci fi film. Zbopg toga se i pojavio na Netfliks strimingu.
Sad je stigao i nastavak, Lutajuća zemlja 2. I on je još spektakularnije uradjen, oči su vam pune utisaka.
Opisao bih ga kao akcioni apokaliptični sci fi na steroidima.
Meni lično apokaliptične teme o spasavanju planete nisu zanimljive i prvi deo sam pogledao po službenoj dužnosti, čisto da vidim dokle su kinezi stigli u produkciji ovakve vrste filmova.
Bio sam ne malo iznenadjen vidjenim. Lutajuća zemlja je bio ozbiljno dobar kineski sci fi film. A i ostatak sveta je bio zatečen jer je film pobrao svetski uspeh i našao se i u ponudi Netflixa.
Ove godine je stigao nastavak filma Lutajuća zemlja 2, koji je zapravo prethodnica prvom, da zbunjujuće je malo ako ste gledali prvi deo, i koji je uradjen još jače u domenu specijalnih efekata.
I sam film je zanimljiv po političkoj i nekoj drugoj trendovskoj konotaciji (AI, kvantni kompjuter, metaverzum, transplatacija svesti) sa kojom su se kineski autori igrali u filmu. A može se videti i kako izgleda kineska globalna politička agenda za razliku od američke.
No, ne bih da pišem o politici u filmu, iako je to zapravo smisao ovog filma. Kinezi samo kopiraju ono što Holivud radi zadnjih 80 godina, filmovi su im zabavne političke reklame i ideološki proizvodi za široke mase. Kako Kina raste i postaje svetski hegemon tako i kineski sci fi filmovi nisu više radjeni za gledaoce u Kini, već ideološke poruke šalju putem filma svim gledocima širom sveta, baš kako to amerikanci rade.
Glavni utisak u ovom filmu mi je vizuelna produkcija, to je vrhunski i vrlo upečatljivo uradjeno. I zbog toga sam i ponajviše i gledao film uživajući u kolažu fantastičnih snimaka. Negde ima i lošeg i zbrzanog CGI-a ali je opšti utisak vrlo moćan.
Pravi sci fi spektakl za pune oči.
Zlatko Šćepanović