INTERAKCIJA DVE PLANETE
Za Zemlju, interakcija na koju utiče Mars prevodi se u periode povećane sunčeve energije, što znači topliju klimu i snažnija okeanska strujanja.
Mars je možda udaljen prosečno oko 225 miliona kilometara u odnosu na Zemlju, ali ta crvena planeta utiče na naše duboke okeane pomažući u pokretanju „džinovskih vrtloga“, navodi se u novom istraživanju.
Naučnici su analizirali sedimente na stotinama dubokomorskih lokacija u poslednjih pola veka, kako bi se osvrnuli na desetine miliona godina unazad u prošlost Zemlje, u potrazi za boljim razumevanjem jačine dubokih okeanskih struja.
Ono što su pronašli iznenadilo ih je.
Sedimenti su otkrili da su dubokomorske struje oslabile i ojačale tokom 2,4 miliona godina klimatskih ciklusa, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.
Adriana Dutkijevič, koautor studije i sedimentolog na Univerzitetu u Sidneju, rekla je da naučnici nisu očekivali da će otkriti ove cikluse i da postoji samo jedan način da se objasne: „Povezani su sa ciklusima u interakcijama Marsa i Zemlje koja kruži oko Sunca“, rekla je ona.
Autori kažu da je ovo prva studija koja uspostavlja ove veze.
Dve planete utiču jedna na drugu kroz fenomen koji se zove „rezonanca“, a to je kada dva tela u orbiti primenjuju gravitacioni pritisak i povlače jedno drugo – ponekad se opisuje kao neka vrsta harmonizacije između udaljenih planeta. Ova interakcija menja oblik njihovih orbita, utičući na to koliko su blizu kružnog oblika i njihovu udaljenost od Sunca.
Za Zemlju, ova interakcija sa Marsom se prevodi u periode povećane sunčeve energije – što znači topliju klimu – i ovi topliji ciklusi u korelaciji su sa snažnijim okeanskim strujama, navodi se u izveštaju, piše CNN.
Dok ovi ciklusi od 2,4 miliona godina utiču na zagrevanje i okeanske struje na Zemlji, oni su prirodni klimatski ciklusi i nisu povezani sa brzim zagrevanjem koje svet danas doživljava dok ljudi nastavljaju da sagorevaju fosilna goriva koja greju planete, rekao je Ditmar Miler, profesor geofizike na Univerzitetu u Sidneju i koautor studije.
Autori opisuju ove struje, ili vrtloge, kao „džinovske vrtloge“ koji mogu da dosegnu dno dubokog okeana, erodirajući morsko dno i izazivajući velike akumulacije sedimenata, poput snežnih nanosa.
Naučnici su uspeli da mapiraju ove jake vrtloge kroz „pukotine“ u jezgrima sedimenta koje su analizirali. Dubokomorski sedimenti se izgrađuju u neprekidnim slojevima tokom mirnih uslova, ali jake okeanske struje to ometaju, ostavljajući vidljiv pečat njihovog postojanja.
Pošto su satelitski podaci koji mogu vidljivo mapirati promene u cirkulaciji okeana dostupni tek nekoliko decenija, jezgra sedimenta – koja pomažu da se izgradi slika prošlosti koja seže milionima godina – veoma su korisna za razumevanje promena cirkulacije u toplijoj klimi, kaže Miler za CNN.
Ako se današnje zagrevanje izazvano ljudskim faktorom nastavi na ovoj trenutnoj putanji, dodao je, „ovaj efekat će još dugo zatamniti sve druge procese“. „Ali geološki zapisi nam i dalje pružaju dragocene uvide o tome kako okeani funkcionišu u toplijem svetu“, naveo je.
Autori sugerišu da je moguće da bi ovi vrtlozi čak mogli da pomognu u ublažavanju nekih od uticaja potencijalnog kolapsa Atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije (AMOC), ključne cirkulacije okeana koja funkcioniše kao ogromna pokretna traka koja prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva u daleki severni Atlantik.
Naučnici sve više upozoravaju na zdravlje ovog kritičnog sistema struja. Postoje strahovi da možda čak pokazuje rane znake da je na putu da se uruši, jer globalno zagrevanje zagreva okeane i topi led, narušavajući delikatnu ravnotežu toplote i soli koja određuje snagu AMOC-a.
Kolaps bi imao katastrofalne klimatske posledice, uključujući temperature koje na nekim mestima brzo padaju, a na drugim rastu.
„Naš rad ne govori ništa o tome šta se može ili ne mora dogoditi AMOC-u“, rekao je Miler.
„Naša poenta je, pre, da čak i ako se AMOC ugasi, još uvek postoje drugi procesi za mešanje okeana, iako bi njihovi efekti bili sasvim drugačiji“, naglasio je.
Postoje strahovi da bi gašenje AMOC-a značilo da se površinske vode bogate kiseonikom više neće mešati sa dubljim vodama, što bi dovelo do ustajalog okeana koji je u velikoj meri lišen života. „Naši rezultati sugerišu da intenzivniji dubokookeanski vrtlozi u toplijem svetu mogu sprečiti takvu stagnaciju okeana“, rekao je Miler.
Džoel Hirši, pomoćnik šefa za modeliranje morskih sistema u Nacionalnom centru za okeanografiju u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da je nalaz studije o postojanju ciklusa od 2,4 miliona godina u morskim sedimentima vredan pažnje. Metodologija je zdrava i veza sa Marsom je moguća, dodao je on.
Ali, rekao je za CNN, „predložena veza sa cirkulacijom okeana je spekulativna, a dokazi da je duboka cirkulacija okeana povezana sa vrtlozima jača u toplim klimatskim uslovima su tanki.
Satelitska posmatranja su pokazala da su ovi vrtlozi postali aktivniji poslednjih decenija, ali struje ne dosežu uvek dno okeana, rekao je, što znači da neće moći da spreče nakupljanje sedimenta.
Ostaje nejasno kako će se različiti procesi koji utiču na duboke okeanske struje i morski život odvijati u budućnosti, rekli su autori studije u saopštenju, ali se nadaju da će ova nova studija pomoći u izgradnji boljeg modela budućih klimatskih rezultata.
Izvor: CNN/N1