OD DOLI DO VITNI
Obrada pesme „I Will Always Love You“, snimljena za potrebe filma Telohranitelj, digla je ovu zaboravljenu numeru u neslućene visine.
Da li vam je današnji dan bio produktivan? Setite se Doli Parton i ponovo razmislite o tome.
Jednog popodneva 1973. godine, iznenadna inspiracija je naterala Doli Parton da sedne i napiše dva klasika, jedan za drugim.
Prvo je nastala Jolene(Džolin), veliki hit koji je definisao njenu karijeru i koji je sinonim za nju samu.
Nakon toga? I Will Always Love You(Uvek ću te voleti).
Nije loše za jedan radni dan.
Ova druga, nežna pesma je objavljena pre tačno 50 godina, ali nije zapamćena kao bitna pesma iz njene diskografije, bez obzira na to što je za ovih pola veka postala himna ljubavi i rastanka.
Obrada Vitni Hjuston, snimljena za potrebe numere za film Telohranitelj (The Bodyguard) 1992. godine, digla je ovu pesmu u neslućene visine.
Jedan komentar na Instagram nalogu Doli Parton i objavi koja obeležava jubilej „njene pesme“ otkriva konfuziju koja postoji u javnosti u vezi ove numere.
„Uvek će imati posebno mesto u mom srcu, a nadam se i u vašem“, napisala je Doli Parton prošlog utorka, da bi se uskoro pojavio i jedan ispovednički komentar:
„Pojma nisam imao da je to tvoja pesma“.
Nakon pet decenija izjavljivanja ljubavi, uzvraćenih ili ne, pozabavićemo se bogatom prošlošću pesme I Will Always Love You (Uvek ću te voleti) – od propalog pokušaja Elvisa Prislija da mazne pesmu, pa do iznenađujućeg načina na koji je Doli Parton potrošila novac koji je dobila na ime tantijema za ovu pesmu.
Kakav način da se zaradi.
Spor početak
Sladunjavost originalne verzije Doli Parton prikriva njen nezavistan i usamljenički način razmišljanja.
Nakon što je napustila školu 1964. godine ona se iz istočnog Tenesija preselila u Nešvil, ali je tamo dočekao osrednji uspeh, sve dok je nije primetio pevač Bil Filips sa kojim je otpevala duet u pesmi Put It Off Until Tomorrow (Odloži to do sutra).
Zatim ju je kantri zvezda Porter Vagoner pozvao da bude „ženski glas“ u njegovoj televizijskoj emisiji, a potom joj ponudio i ugovor sa njegovom diskografskom kućom i dao priliku koju je dugo čekala.
Njen prvi singl za tu kuću, obrada pesme The Last Thing on My Mind (Poslednja stvar koja mi pada na pamet) Tonija Pakstona, bio je duet sa Vagonerom.
Pesma je ušla među najboljih 10 kantri singlova 1968. godine i predstavljala je početak izuzetnog muzičkog partnerstva.
Ali Parton je 1973. godine želela da sama izađe na veliku pozornicu i male ekrane.
„Došla sam u Nešvil da bih i sama postala zvezda“, rekla je ona di-džeju Hauardu Sternu 2023. godine.
„Zaista sam osećala da bi trebalo da krenem dalje. Nisam želela da ostatak života provedem kao neko ko će da isporučuje ženski vokal.
„Znala sam kakva je moja sudbina. Znala sam da moram da nastavim da radim ono za čim sam žudela…što me je privlačilo“, kazala je.
Donošenje takve odluke je jedno, ali saopštavanje te odluke Vagoneru nešto sasvim drugo.
Prisećajući se agonije suprotstavljenih osećanja, ona je rekla:
„Kako da ga nateram da shvati koliko sam mu zahvalna za sve, ali da moram da krenem dalje?“
„Mislila sam, pa dobro, šta je ono što radiš najbolje? Ti pišeš pesme. I tako sam sela i napisala ovu pesmu“.
I tako je rođena pesma I Will Always Love You, srceparajuća zahvalnica prožeta čeličnim prkosom.
Sledećeg jutra je odlučno ušla u Vagonerovu kancelariju i rekla mu da sedne.
„Sama sam otpevala pesmu u njegovoj kancelariji – bili smo tu samo ja i moja gitara“, rekla je ona Sternu.
S druge strane stola, suze su se slivale niz njegovo lice.
„Ovo je najbolja pesma koju si ikada napisala“, rekao joj je.
„Možeš da ideš ukoliko mi dozvoliš da produciram tu pesmu“.
Mark Li, koji je o pesmi pisao u kolumni Život pesme za Fajnenšal tajms, kazao je za BBC da ona predstavlja „neobičan spoj svilenkaste ranjivosti i žestokog intenziteta“.
„Ona je vredna pažnje i zbog toga što najavljuje bolan kraj jednog odnosa, ali u isto vreme i otkriva emocionalnu vezu koja će trajati večno“, smatra Li.
Slomljeno Elvisovo srce
Godinu dana kasnije i dve pesme Doli Parton nastale tokom te plodotvorne stvaralačke večeri postale su numere koje su završile na prvom mestu kantri liste singlova u Americi, a sama je počela da pronalazi svoj put ka slušaocima mejnstrim pop muzike.
A zatim je pozvao Elvis – koji je čuo pesmu i poželeo da je obradi.
„Ne možeš ni da zamisliš koliko sam uzbuđena zbog svega ovog“, rekla mu je ona.
„Ovo je najveća stvar koja mi se kao autoru pesama ikada dogodila“.
Ali veče pred zakazan termin u studiju, njegov ozloglašeni menadžer pukovnik Tom Parker je pozvao Doli i rekao joj da Prisli neće snimiti njenu numeru ukoliko mu ona ne ponudi polovinu autorskih prava na pesmu.
Reagujući na isti, zdravorazumski način, odlučnim stavom koji je naveo da napusti i partnerstvo sa Vagonerom, Doli Parton je odlučila da odbije ponudu.
„Rekla sam mu da ne mogu to da uradim“, kazala je Sternu.
„I naravno, celu noć sam proplakala zbog toga“.
Juriš na bioskope
Parton je, razumljivo, bila u agoniji zbog razmišljanja o tome šta je Elvisova magija mogla da joj donese, ali instinkt koji joj je govorio da mora da ostane čvrsta, na kraju se isplatio.
Malo nakon što je originalno objavila pesmu I Will Always Love You, Lorens Kazdan je 1975. godine završio scenario za film Telohranitelj, ljubavnu priču između nekadašnjeg agenta tajne službe i pop zvezde.
Bilo je potrebno da prođe 17 godina i da se sve poklopi, pa da Kevin Kostner i Vitni Hjuston, mega zvezda pop muzike iz pravog života, na veliko platno 1992. godine donesu ovu ljubavnu priču – sa pesmom I Will Always Love You kao delom filmskog saundtreka.
Parton je i sama otpevala pesmu zajedno sa Bertom Rejnoldsom u filmu Najbolja mala javna kuća u Teksasu iz 1982. godine.
Nanovo snimljena verzija pesme iz filma je ponovo došla na prvo mesto liste najboljih kantri singlova, ali nije uspela da uđe u Top 40 pesama na glavnoj listi.
Predlog je naišao na skeptične reakcije, ali pesma se našla na listi potencijalnih numera, kao obrada balade iz 1975. koju je otpevala Linda Rondštat.
Producent Dejvid Foster je pesmu preradio tako da je ona zvučala napeto i sa klimaksom koji je omogućio raskošnom glasu Vitni Hjuston da se istakne.
Vitni Hjuston je za magazin Rolingstoun rekla da je mislila da je Doli Parton „paklena autorka i paklena pevačica“ i dodala da je „bila zabrinuta“ po pitanju toga šta će ona misliti o obradi.
Dodala je i da joj je mnogo značilo kada su joj rekli da je njena verzija pesme „oborila sa nogu“ Doli Parton.
„Verzija Doli Parton u sebi nosi čistotu i autentičnost koji su neodoljivi. Verzija Vitni Hjuston stvara sličan osećaj, ali njena izvedba predstavlja ogroman pomak“, rekao je Li za BBC.
Uvod u pesmu je akapela, ponovo na sugestiju Kevina Kostnera da će to bolje funkcionisati u filmu, a odatle se ona kreće ka onom čuvenom vokalnom finalu.
„Ona je transformisala ono što Doli opisuje kao ‘jednostavnu pesmu ni o čemu i o svačemu’ u monumentalnu baladu koja kao da prikuplja svu energiju aviona koji uzleće“, kaže Li.
I Parton je osetila taj kovitlac kada je Sternu kazala da je pesmu slučajno čula dok se u svom kadilaku vozila kući i da je toliko bila preplavljena emocijama da zamalo nije „slupala automobil“.
„Osećala sam se kao pas koji je čuo pištaljku…kao da je zazvonilo nešto…i tada sam shvatila da se ona sprema za refren, nisam mogla da verujem da bi ona moja mala kantri pesma mogla da se pretvori u nešto ovako“.
„Bilo je to jedno od najvećih iskustava u celom mom životu“.
Ostalo je, kako se kaže, istorija.
Verzija Vitni Hjuston je postala gigantski hit u celom svetu i deset nedelja je provela na prvom mestu liste singlova u Velikoj Britaniji u kojoj je i na kraju godine to bio najprodavaniji singl i 14 nedelja na vrhu Bilbordovih lista.
Bila je toliko uspešna da je na kraju osvojila i titulu ploče godine na dodeli Gremi nagrada 1994. godine.
Globalni prihod od prodaje je iznosio oko 20 miliona dolara, pa je pesma na ime honorara Doli Parton donela oko 10 miliona dolara tokom 1990-ih, samo na osnovu obrade Vitni Hjuston.
Ona je 2021. godine u jednom šou programu domaćinu programa Endiju Koenu rakla da je deo tog novca investirala u delove Nešvila u kojoj su živeli crnci kao posvetu Vitni Hjuston koja je 2012. godine umrla u 48. godini života.
„Tu su živele uglavnom crne porodice“, rekla je Doli Parton.
„I tu se nalazio jedan otvoreni tržni centar, a ja sam zbog Vitni pomislila kako je ovo savršeno mesto za tako nešto“.
Kulturološki značaj pesme je primetan i danas, kao što se moglo videti i u slučaju jedne bioskopske projekcije u Mančesteru kada se veliki deo publike tokom klimaksa i završnog izvođenja pesme pridružio izvođenju Vitni Hjuston i glasno otpevao celu pesmu.
Preglasno.
Nekadašnja zvezda sastava Pusiket Dols, Melodi Tornton, je pokušala da otpeva pesmu na svom solo koncertu, kada joj se publika pridružila i potpuno raštimovano otpevala pesmu.
Tornton je kasnije rekla kako se ,,svojski potrudila“ i da se „osećala užasno“ što je zbog toga bio prekinut njen nastup.
A što se tiče Prislija, Parton kaže da je od raznih verzija pesme zaradila toliko da je do sada nekoliko puta bila u stanju da od tog novca otkupi njegov slavni posed u Grejslendu.
A u pokušaju da reši misteriju „izgubljene“ obrade, Li je rekao:
Mislim da bi Elvis poštovao pesmu i da bi je svojim suptilnim i uzdržanim izvođenjem doveo na nivo pesama iz njegovog repertoara kakve su bile Can’t Help Falling in Love i Unchained Melody.
Različite verzije pesme koju su pravili obožavaoci, uz pomoć veštačke inteligencije, dovele su do sličnog zaključka.
Na kraju ostaje samo da duboko udahnete vazduh, da tokom trajanja refrena odvrnete pojačalo, a sve ostalo znate i sami.
Nepristojno bi bilo da ne znate. Za Doli Parton, Prislija i Vitni.
Izvor: BBC