VOLELI SU SVOJU SADAŠNJOST
Od tada žive u srećnom braku punom ljubavi, nežnosti, topline, iskrenosti i razumevanja. Nisu se vraćali u prošlost. Voleli su svoju sadašnjost i uživali u njoj.
U sobi punoj starina, uspomena, sete i tišine sedela je tiha starica. Želela je da se nešto dogodi, da se pomeri i poremeti red i tišinu u kojoj već godinama živi.
Kada bi bar povetarac pomerio zavesu i u sobu ušao miris proleća. U tom momentu začu se zvono. U sobu uđe proleće, radost, sunce, sreća. Ušla je unuka. Poljubila je baku i u jednom dahu izgovorila da se sledećeg meseca udaje. Bakine oči zasijaše. Suza radosnica pojavila se u oku.
Marko ih je posmatrao. On nema baku. Umrla je pre mnogo godina, a deda se sigurno neće radovati. Suviše dugo je usamljen. Postao je hladan, natmureni starac. Retko se nečemu radovao, skoro da se nikad nije smejao. Nosio je neku bol u sebi, ali se nije poveravao.
Sara je bila prekrasna na venčanju. Prelepa venčanica, srce puno ljubavi, oči pune života i kraj nje čovek koji je voli. U jednom momentu sa Markom je prišla baki. Sa njima je bio prosedi gospodin sa izrazito crnim očima. Ona zna, ona poznaje te oči. To su oči njene prve ljubavi. Prepoznao je i on nju, lice mu se ozarilo, ali su prećutali da se poznaju.
Nakon svadbe Markov deda je sa buketom crvenih ruža posetio svoju mladalačku ljubav. Dugo su pričali o svojim životima i svemu što se dogodilo nakon rastanka. Nastavili su da se posećuju, ali nikome o tome nisu govorili. Vremenom, na njegovom licu video se osmeh, a u njenim očima sreća. Život se za oboje promenio. Ponekad im se činilo da prekida nije ni bilo, da su celog života bili zajedno.
Onda su odlučili da ne kriju. Ispričali su istinu i nameri da se venčaju. U prvi mah svi su bili zbunjeni, ali su im čestitali i poželeli dug i srećan život.
Od tada žive u srećnom braku punom ljubavi, nežnosti, topline, iskrenosti i razumevanja. Nisu se vraćali u prošlost. Voleli su svoju sadašnjost i uživali u njoj.