MENJA LI SE ŠTA?
Jovan Cvijić bio je jedan od najboljih poznavalaca mentaliteta našeg naroda onog doba, a ovako je on posmatrao nove generacije ljudi daleke 1921. godine.
U jednom spisu, Cvijić je na sledeći način okarakterisao nove, nastupajuće generacije.
Nema ništa nekorisnije i grešnije od one prostačke sujete koja goni ljude da se ižive i da nešto prividno i privremeno znače. Posle 10, 20, najviše 50 godina jasno se vidi da su to bile one jadne, nekreativne sujete koje otimaju značaj i izopačavaju rad blagodareći rđavim opštim prilikama.
Ima u naukama dosta dosadnih ljudi, sasvim bez duha, često i bez obične oštre pameti koji „naučenim benavljenjem“ muče nauku i svoje bližnje. Da su se odali kakvom zanatu ne bi bili ni dobri majstori već oni koji neprestano imitirajući jednu mustru najposle i nju izopače. Ima ih dosta i po akademijama nauka i učenim društvima.
Ko god od novije generacije ulazi u poslove u kojima se narod vodi treba najsavesnije da ispita svoju savest i svoje istinske sposobnosti potpuno iskreno sa otvorenošću koja sebe ne štedi. Takvi ispitani ne treba da uzimaju za primer malaksale ljude starije generacije, ili takve čije je srce izmučeno i energija slomljena, najmanje one koji po svojoj nesreći svega toga nisu ni imali. Oni pravi ljudi, koji mogu postati velike ljudi nove generacije, ući će u rad i borbu sa otmenim požrtvovanjem, znajući da za velika pitanja svoga naroda treba da u njima sagori i iščezne sve ono što je najbolje.
Osobiti je značaj ličnosti visokog, a ne običnog morala.
Čuvati se od zanosa uspesima. Naša sredina (koja inače po pravilu svlači u nizinu, u blato), njene klike i grupe imaju naviku da kadšto preuveličavaju uspehe i sposobnosti pojedinih ljudi. Onda je tek dužnost boljega čoveka, bolje ljudske svesti, da hladno i sa mirnoćom ispita i nađe svoju pravu vrednost i da uspehe svede na pravu meru. Inače se u jače ljude uvuče toliko lažnoga i oni se toliko moralno izvitopere i posuvrate da nikakvo dobro više od njih ne dolazi.
Nove generacije se neće zadržavati na metodi reči, koja često vodi u brpljanje. Tih brbljivaca što obećavaju i pričaju ima suviše mnogo. Pametne i prave misli mogu izazvati na razmišljanje i probuditi sile koje će same naći svoje puteve. Ali delo je najveća vrednost.