NAUČNI ASPEKTI
Već više od pola veka, Institut Vinča bavi se od osnovnih istraživanja do plasmana različitih usluga, delatnosti i proizvoda na tržištu.
Nakon vesti da je Srbija usvojila memorandum sa francuskom elektroprivredom o nuklearnoj energiji, sve je očiglednije da se u našoj zemlji razmatra mogućnost razvijanja nuklearnog civilnog programa.
Kakvu ulogu u tome će imati Institut za nuklearne nauke u Vinči, govorila je direktorka Instituta Vinča Snežana Pajović.
Kako navodi Snežana Pajović, koja je ceo radni vek provela u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, ovo je jedan od najstarijih instituta kod nas, izgrađen 1948. godine. Institut je osnovao profesor Pavle Savić zajedno sa Holanđaninom, Robertom Valenom. Izgrađen je sa namerom da se izučava efekt različitih vrsta zračenja na okolinu i na živu materiju.
„Odluka nije donesena tek tako, ona je zvanično donesena dve godine ranije pre nego što se Tito sreo u Rusiji sa profesorom Pavlom Savićem i pozvao ga da se vrati u svoju zemlju da osnuje Institut za nuklearne nauke i da počnemo sa razvijanjem multidisciplinarnih naučnih pristupa, da u našoj zemlji stvaramo jednu modernu državu. Već tada se znalo da ne postoje jaka i stabilna država ukoliko nema izuzetno razvijenu nauku i obrazovanje“, napominje direktorka Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
Nauka nije trošak
Nauka se posmatra kao nešto potpuno odvojeno od života, kao nešto što košta, što je samo trošak ovog društva, što apsolutno nije tačno, napominje Pajovićeva. Konkretno, Institut u Vinči se bavi od osnovnih istraživanja do plasmana različitih usluga, delatnosti i proizvoda na tržištu, već više od 50 godina.
„O tome svedoči i procentualni deo našeg budžeta. Dakle, jedan deo novca je iz budžeta našeg resornog ministarstva, negde oko 63 posto. Govorim o ciframa koje se odnose na prošlu godinu, a ostatak se zarađuje na tržištu. Dakle, nauka ima primenu“, ističe gošća Beogradske hronike.
Između ostalog, u Vinči postoji jedina laboratorija koja proizvodi lekove radiofarmaceutike koji se primenjuju u kliničkoj praksi. Tri leka je zvanično registrovalo Ministarstvo zdravljao i Agencije za lekove.
Zatim Institut pruža niz usluga koje se odnose na ispitivanje zračenja u okviru novoizgrađenih zdravstvenih ustanova, što podrazumeva kontrolu rendgen aparata i različitih skenera koji zrače i koji moraju da budu pod stalnom kontrolom.
Laboratorija za termoenergetiku i energetsku efikasnost, takođe ima izuzetno dobru saradnju sa elektroprivredom.
Da li reaktori u Vinči mogu da se reaktiviraju?
Postojeći reaktori u Institutu za nuklearne nauke ne bi mogli da se koriste, pre svega zato što oni nikada i nisu korišćeni za proizvodnju električne energije, čak ni za proizvodnju radionuklida koje naša zemlja mora da uvozi.
„Isključivo su korišćeni u istraživačke svrhe i zvali su se ‘školski reaktori’. Dakle, na njima su radili diplomci, zatim su se radile doktorske teze, tako da apsolutno ne bi mogli da se na neki način rekonstruišu i pretvore u tu vrstu reaktora. Ali to ne znači da na tim mestima ne bi mogli da se izgrade novi reaktori ili nova nuklearna postrojenja, imajući u vidu da su se nuklearne tehnologije i te kako se razvile“, ističe Snežana Pajović.
Energetska stabilnost i nuklearna energija
Kada se posmatra realna situacija, svima nam je više nego očigledno da je zagađenost vazduha, jedan od glavnih faktora, pored nekih drugih, koji je izazvao ozbiljne klimatske promene. S druge strane, energije je sve manje, a da bi zemlja bila privredno stabilna, ona mora biti i energetski stabilna, napominje Pajovićeva. Nedostatak energije je globalni problem i zato se razmatraju svi alternativni izvori energije, ali se na kraju zaključilo da je nuklearna energija nešto što postaje neminovnost.
„Ukoliko se donese ta strategija i odluka o izgradnji nukearnih elektrana, treba znati da će ti reaktori biti savremeniji i bezbedniji nego što su reaktori u zemljama u našem okruženju“, dodaje Snežana Pajović.
Zato je neophodno građane na pristupačan i razumljiv način upoznavati, edukovati i informisati šta se radi, kako, na koji način i u tom slučaju stvari će se prihvatati kao jedna neminovnost, kao nešto sasvim prirodno.
„Nuklearne centrale koje proizvode električnu energiju ne mogu se sagraditi za dva dana. To traje po deset godina. Za deset godina kako će izgledati situacija u okolnim zemljama, kako će izgledati u Evropi, u celom svetu, da li mi možemo u tom trenutku u odnosu na situaciju kod njih biti potpuno energetski nezavisni, to je nemoguće predvideti“, napominje direktorka Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
Takođe, ističe Snežana Pajović, ono što bi trebalo hitno da se uradi je Institut Vinča zajedno sa fakultetima vrati kvalitetne studijske programe koji se odnose na nuklearnu energetiku, da obrazujemo, školujemo naše ljude, da dalje negujemo saradnje koje smo uspostavili sa Evropom i sa Rusijom i njihovim eminentnim institucijama i stručnjacima koji su eksperti u tim oblastima i tako stvaramo kvalitetan kadar.
Izvor: RTS