PRIČA O DOBROM ČOVEKU
Film „Inženjer lakih šetnji“ predstavljaće Kusturičin „pogled, duboko zaptiven u srpsku filmsku, literarnu i slikarsku tradiciju“.
Reditelj Emir Kusturica najavio je da će predstojeći film nazvan „Inženjer lakih šetnji” snimati u Rusiji.
Kusturica je rekao da se na scenariju za novi film radi već pet godina, jer je „užasno teško tranformisati ideju Dostojevskog u vreme u kome živimo”.
„U filmu koji se zove ‘Inženjer lakih šetnji’ priča je o dobrom čoveku čiji sudbinski put ga odvede do žene, čija sudbina je takođe teška, jer postaje prostitutka da plati očeve dugove i lečenje brata”, rekao je reditelj. Prema njegovim rečima, „razrešenje tog zapleta je u petostrukom ubistvu koje obavi upravo inženjer”.
Kusturica je dodao da „on to ne uradi iz predumišljaja”, kao i da u filmu naleti na policajca koji mu nabavi dvostruki identitet, kako bi mogao u Sibiru da nastavi život sa tom ženom.
„Pošto ima duple papire on na svog dvojnika dobija poziv i film završava tako što odlazi u rat u Ukrajinu, ni kriv ni dužan”, rekao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, još nisu određene lokacije za snimanje, ali očekuje da će sve biti u Rusiji, dok će film predstavljati njegov „pogled, a on je duboko zaptiven u srpsku filmsku, literarnu i slikarsku tradiciju”.
Odgovarajući na pitanja novinara, Kusturica je rekao da njegov mecena nije ruski predsednik Vladimir Putin, koji ga je nedavno primio u Kremlju. Naglasivši da „nije Putin čovek koji vadi pare iz džepa”, Kusturica je dodao da nije išao kod predsednika Rusije da traži novac, već da mu kaže da želi da bude „deo novog sveta koji se javlja u Evroaziji”.
Kusturica je naveo i da su ruska literatura i muzika esencijalni deo evolucije evropske kulture, koja se toga odriče „iz neznanju ili potrebe da je ponište”.
Prema njegovim rečima, od pisaca Anton Čehov je kao najdeljiviji od svih, najdublje je zašao u porodicu i stradanje Fjodor Mihailovič Dostojevski, koji je kao i Žika Pavlović govorio o ljudima sa margine, dok je Lav Nikolaevič Tolstoj pravio knjige o ispravnim ljudima.
„Sve što sam radio u životu je isticalo iz Pavlovića i Dostojevskog”, napomenuo je Kusturica. Najavljujući svoju retrospektivu, Kusturica je rekao da će domaća publika moći prvi put da vidi integralnu petipočasovnu verziju „Podzemlja” . Prema njegovim rečima, prilikom prve projekcije „Podzemlja” u Avala filmu bio se „uhvatio za kosu i mislio da nikad od ovog neće biti film”, pa je prionuo skraćivanju.
Kako je najavljeno, u okviru retrospektive biće prikazani filmovi „Sjećaš li se Doli Bel”, nova HD verzija „Oca na službenom putu”, „Dom za vešanje”, „Život je čudo”, „Zavet”, „Na mlečnom putu” i nova 4k verzija „Crne mačke belog mačora”. Tu su i dokumentarni filmovi „l Pepe, una vida suprema” i „Maradona by Kusturica”.
Naglasivši da su njegovi filmovi vezani za okolnosti u kojima su rađeni, Kusturica je pomenuo kolaps komunizma i početak prodaje dece, „kao socijalni fenomen koji kod nas dobija katarzičnu formu”. Prema njegovim rečima, u „Arizona Dream” je pokušao da napravi film engleskog govornog područja, gde se „spasavao nadrealizmom”, i koji je bio uspešan u Evropi a neuspešan u Americi.
Kusturica je rekao da mu je najdraži film „Život je čudo”, „jer ima temu iz života, nije ništa izmišljeno”, iako nije imao, kao ni potom komedija „Zavjet”, komercijalnost njegovih prethodnih ostvarenja. „Film, jednako je sloboda. Mnogo je bliže muzici nego literaturi. Zna da iznenadi ne samo onoga koji ga je pravio, nego i čitavu naciju i delove Evrope”, naveo je reditelj.
Prema njegovim rečima, „Podzemlje” korespondira sa današnjicom u kojoj na planeti u 90 posto slučajeva mejstrim laže i skriva istinu.
„To je trend u čitavom svetu, jer elita želi, od Francuske revolucije, da dosegne cilj koji je navodno dobar za sve. Sada se više hegemona našlo na sceni i to određuje aktuelnost filma”, rekao je Kusturica, prenosi Tanjug.
Ocenivši da se danas „nacionalne kinematografije ne mere po broju uspešnih, već dobrih filmova”, Kusturica je dodao da u Srbiji film i dalje izražava vezu sa stvarnosnim okvirom iz koga se stvaraju dobra dela. Prema njegovim rečima, u odnosu na region srpski film je dobar, ali je u odnosu na ono što danas rade „Rumuni jako slabo”, a uz to se izbacuje „tone serija koje govore o besmislicama i projektuju želju”. Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i reditelj Miroslav Lekić je naglasio da je važno pogledati Kusturičine filmove u bioskopu, jer su pravljeni za mrak bioskopske sale.
V.d. direktora FCS-a Ivan Karl se prisetio da mu je Kusturica u jednom razgovoru napomenuo da postoji petipočasovna verzija „Podzemlja”, i da su na osnovu toga došli na ideju da taj film bude okosnica, odnosno otvarajući film retrospektive.
Izvor: Politika