TERATI SE NA DOBRA DELA
Sveti Makarije Veliki kaže da svaki čovek treba da primorava sebe na svako dobro, čak i protiv svoje volje kako bi mu Bog, videći da se on toliko napreže, darivao vrline.
Onaj koji pristupa Gospodu treba najpre da primorava sebe na svako dobro, makar i protiv volje srca, svagda sa nesumnjivom verom očekujući milost Gospodnju.
Treba da primorava sebe na ljubav, ako ljubavi nema; treba da primorava sebe na krotost, ako krotosti nema; treba da primorava sebe na milostivost i da ima milostivo srce; treba da primorava sebe na podnošenje preziranja, da bude velikodušan kada ga preziru, da se ne srdi kada ga nipodaštavaju ili ne poštuju, prema rečima: ne osvećujte se za sebe, ljubljeni (Rm. 12,19); treba da primorava sebe na molitvu, ako molitve duhovne nema; i Bog, videći da se on toliko napreže, i protiv volje srca svog obuzdava sebe, daje mu istinsku molitvu Duha, daje mu istinsku ljubav, istinsku krotost, milosrđe, blagost istinsku, jednom rečju: ispunjuje ga plodovima Duha.
Kao što svaki treba, čak protiv volje srca, da primorava i prisiljava sebe na molitvu, tako i na pouzdanje, tako i na smirenoumlje, tako i na ljubav, tako i na krotost, trpljenje i dugotrpljenje, kao što je pisano, s radošću (1 Sol. 5,17); tako treba da primorava sebe na omalovaženje sebe, na to da smatra sebe ništim i poslednjim, tako i na to da se ne gnevi i ne viče, kao što je rečeno: svaka gorčina, i gnev, i ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas sa svakom pakošću (Ef. 4,31); tako isto da primorava sebe na to da se u svima postupcima upodobljava Gospodu, da primorava sebe na svaki podvig dobrodetelji na dobro i lepo življenje, na svaku dobrotu u ophođenju, na svako smirenoumlje krotosti, na to da se ne gordi, ne nadima, ne visokoumuje i ne ogovara koga.