ALARMANTNA KOLIČINA GASOVA
O problemu plastike i klimatskiih promena se najčešće priča tek nakon što plastika postane otpad. Novo istraživanje tvrdi da problem počinje već tokom proizvodnje.
Nedavna studija američkog Nacionalne laboratorije Lorens Berkli otkriva da industrija plastike ispušta alarmantnu količinu gasova staklene bašte. Dok avio-kompanije ispuštaju milijardu tona ugljen-dioksida godišnje, industrija plastike ispušta neverovatnih 2,5 milijardi tona.
Suprotno uobičajenom mišljenju, plastika doprinosi klimatskim promenama puno pre nego što postane otpad, budući da se za proizvodnju oslanja na naftu i naftne nusproizvode. Zapravo, globalna proizvodnja plastike stvara emisije ekvivalentne radu 600 elektrana na ugalj.
Udvostručenje proizvodnje do 2050. godine?
Studija upozorava da će proizvodnja plastike porasti, opterećujući Zemlju zbog klimatskih promena, gubitka bioraznolikosti i zagađenja. Industrijski analitičari predviđaju udvostručenje proizvodnje plastike do 2050. godine, što bi potencijalno moglo dovesti do gubitka od 38 triliona dolara zbog globalnog zagrevanja.
Klimatske promene prouzrokovaće velike ekonomske štete u sledećih 25 godina u gotovo svim zemljama širom svijeta, takođe i u visoko razvijenim poput Nemačke, Francuske i SAD, rekla je Leoni Venc s Instituta Potsdam, glavna autorka navedenog istraživanja.
Uprkos tome, pažnja se obično usmerava na sudbinu plastike nakon odlaganja, zanemarujući njen širi uticaj.
Pogoršana ekološka i zdravstvena pitanja
Prema naučnicima, porast proizvodnje plastike i oslanjanje na fosilna goriva pogoršali su ekološka i zdravstvena pitanja. Kontaminacija plastikom sada predstavlja značajnu pretnju ekosistemima, ljudskom zdravlju i klimi. Međutim, nedostaju podaci o tome kako proizvodnja plastike doprinosi emisiji gasova staklene bašte i globalnom budžetu ugljenika potrebnom za ograničavanje porasta temperature.
Kako bi rešili te nedostatke, autori navedenog istraživanja su se usredsredili na korišćenje fosilnih goriva u celoj proizvodnji plastike, uključujući proizvodnju energije i plastičnih komponenti dobijenih iz nafte. Analizirali su emisije gasova staklene bašte iz devet ključnih plastičnih proizvoda na bazi fosilnih goriva, koji čine 80 odsto proizvodnje, poput polietilena (PE) i polivinil-hlorida (PVC).
Proizvodnja tih devet vrsta plastike stvara približno 2,24 gigatona ugljen-dioksida godišnje, doprinoseći s 5,3 odsto globalnim emisijama gasova staklene bašte. Čak i uz skromnu stopu rasta industrije, emisije bi se mogle više nego udvostručiti do 2050. godine i dostići 4,75 gigatona emisija ugljen-dioksida godišnje, ističu naučnici.
Pretnja i ljudskom zdravlju
Rezultati studije naglašavaju hitnu potrebu za održivim rešenjima za rešavanje uticaja proizvodnje plastike na okolinu.
Plastični otpad predstavlja ozbiljnu pretnju i ljudskom zdravlju. Milioni tona plastičnog otpada zasipaju okeane, predstavljajući rizike za morski život i ekosisteme. Štaviše, razgradnja u mikroplastiku dovodi te zagađivače u prehrambeni lanac, potencijalno šteteći ljudskom zdravlju.
Utvrđeno je da se mikroplastika nakuplja u vitalnim organima poput mozga, bubrega i jetre. To nakupljanje ima zabrinjavajuće implikacije na ljudsko zdravlje, povećavajući rizik od upalnih bolesti i utičući na ljudsku plodnost.
Napori za ublažavanje kontaminacije plastikom moraju uzeti u obzir ne samo vidljivi otpad, već i skrivene ekološke troškove vezane s proizvodnjom plastike. Rešavanje tih izazova zahteva sveobuhvatne strategije koje uključuju smanjenje, recikliranje i održive alternative za plastiku.
Održavanje nepromenjenog statusa je skup sport
Druga nedavna studija objavljena u časopisu Nature baca svetlo na znatne troškove povezane s održavanjem statusa quo u zavisnosti od fosilnih goriva. Rezultati te studije otkrivaju da je zadržavanje na fosilnim gorivima šest puta skuplje od prelaska na obnovljive izvore energije. Ti troškovi ne obuhvataju samo napore da se izvuče ugljenik iz atmosfere, već i socio-ekonomske učinke klimatskih promena, koji utiču na rad, poljoprivredu i infrastrukturu osetljivu na poplave.
Dok su neke primene plastike, posebno u kritičnim sektorima poput medicine, nezamenjive, studija predlaže preispitivanje upotrebe plastike koja nije bitna. Smanjenjem te nepotrebne proizvodnje plastike, emisije bi se mogle ublažiti. Međutim, učinkovitost takvih mera može varirati u zavisnosti od alternativnih materijala ili strategija recikliranja koje se koriste umesto proizvodnje plastike.
Izvor: Zimo Dnevnik