VASELJENSKA ENCIKLIKA
U Aziji je tada bilo više od sedam Crkava i autor je očigledno očekivao da će i u drugim Crkvama pročitati njegovu knjigu.
Kome je napisana knjiga Otkrivenja? Ona sama saopštava o tome: na sedam Crkava koje su u Aziji (1, 4). Nešto dalje se navode imena (mesta) ovih sedam crkava: Šta vidiš napiši u knjigu, i pošalji na sedam Crkava: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju (1, 11).
Ovo su sedam gradova rimske provincije Azije (Asija), razmeštenih po okružnom putu, koji započinje i završava se u neformalnoj prestonici, gradu Efesu. Svi nabrojani ovde gradovi više ne postoje, oni su potonuli u arheološku prošlost. No, onda su bili poznati i mnogonaseljeni gradovi.
U 2. i 3. glavi izlažu se proročke orakule Isusa Hrista upućene ka sedam navedenih Crkava. Pri tome, svaka od njih se opisuje u njenoj specifičnoj situaciji na kraju I veka po Hristu.
Međutim, može se postaviti pitanje – je li autor Otkrivenja Jovan imao u vidu i druge čitaoce? Zašto sedam Crkava? U Aziji je tada bilo više od sedam Crkava, i autor je očigledno očekivao da će i u drugim Crkvama pročitati njegovu knjigu.
Sva knjiga nas uverava u to da je Jovan odlučno stavio sebe na vrh proročkog biblijskog predanja. On adresira svoje proročanstvo svim hrišćanima.
Na ovo i ukazuje broj „sedam“. U sedam proročanstava na sedam Crkava (Otk. 2-3). Jovan pokazuje da se on obraća pojedinačnim Crkvama kao predstavnicama svih Crkava.
Ovakav zaključak se potvrđuje zajedničkim refrenom za sedam proročanstava: Ko ima uho, neka čuje što Duh govori Crkvama (2:7.11.17.29; 3:6.13.22).
Ovo priziva sve čitaoce da čuju vest, koja je adresirana svakoj od sedam Crkava. Različitost situacija u sedam slučajeva karakteristična je za sve Crkve na kraju I veka.
Svaka Crkva može naći sebe u ovih sedam proročanstava. Tako Knjiga Otkrivenja postaje okružna poslanica, „vaseljenska enciklika“.