SUZE SVETIH KOSMETSKIH ZVONA
Pećkoj Patrijaršiji, Gračanici, Bogorodic Ljeviškoj, Dečanima…
Video sam auru kako sipa so na ranu
I video biblijsku pticu uplakanu
I nosi presječenu jabuku tek ubranu
I Svoje krvavo srce na sedmom dlanu…
Taj zloslutni crni glas se sam okameni
Kad uleće u anđelski pirg u stjeni
Gde bele orliće starim zvonima uvijeni
I bolni bolom suzom ustrjeljeni…
Sami u čudu ne mogu sve da pročitaju,
Da neki bezdušni ljudi osvajaju
I Svetu svetlost u tamu pretvaraju
A Maticu života ponorom zatvaraju
Zar dvadeset prvi vek nema ogledalo,
Zar da i od njega ni parče nije ostalo,
Da li se to i nedo tamnoj materi predalo
I zajedno sa crnim rupama tako nisko palo…
I koliko će proći i poteći eona,
Da svet sa svešću izroni iz sutona?
I da se vrati na Sveput i vrhu iskona,
Jer zvone suzna Sveta Kosmetska Zvona…