TIHE ZVEZDE
Bila je to još jedna pijana noć,
književno veče je završeno,
samo zvezde duž prosutog neba.
Poezija i vatra alkohola
odjekuju iz dubine duše.
Zar je pesnik siromah?
Dozivaju me snegovi i kiše
sa beogradskih ulica.
Iz mojih usta miriše vruća rakija.
Tihe zvezde se polako gase
dok spavam na ulici
pokriven mesečinom.
Pesma mi je zastala u grlu.
Psi lutalice i tihe zvezde
tumače nerazumljive reči
u mojoj glavi.
Buka je napolju.
Zvezde se polako gase.
Pustite me da umrem snom
pravednog pesnika,
znam da će jedino zvezde
plakati za mnom.