BESEDA PATRIJARHA
Naša pravoslavna vera otkriva nam šta je ispravan život. Ako verujemo u Otkrivenje Božje, ako verujemo u reč Božju, onda je reč Božja zakon i pravilo našeg života.
U drugu nedelju Vaskršnjeg posta, koju naš narod zove Pačista, Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u beogradskom hramu Pokrova Presvete Bogorodice.
Crkva ove nedelje proslavlja uspomenu na Svetog Grigorija Palamu, velikog bogoslova, svetitelja, svetogorskog monaha i Arhiepiskopa grada Soluna, kao i na veliku pobedu koju je Crkva zahvaljujući njemu izvojevala braneći pravoslavno mistično podvižništo koje podrazumeva učenje o neposrednosti Božjeg prisustva u svetu.
Patrijarh Porfirije je ukazao na veliki značaj dela Svetog Grigorija Palame koji je uobličio viševekovno iskustvo Crkve, bogootkrivenu istinu o razlikovanju između suštine Božje i energija božanskih. To je, prema rečima Njegove Svetosti, veoma važna duhovna istina, jer u toj istini nama se potvrđuje da smo stvoreni kao ikone Božje, da možemo opštiti sa Bogom lično i neposredno, ali i da možemo postati učesnici Božjeg života, jer smo stvoreni za oboženje.
– Bog je postao čovek da bismo mi postali bogovi po blagodati – naglasio je patrijarh Porfirije.
Svetejši Patrijarh je napomenuo da je važno da znamo svoju pravoslavnu veru jer nam ona otkriva šta je ispravan život, kao i to da moramo biti obazrivi na zlonamerne i pogrešne ideologije čiji su plodovi potpuna suprotnost ispravnom životu i pravoslavlju u celini: – Ako verujemo u Otkrivenje Božje, ako verujemo u reč Božju, onda je reč Božja zakon i pravilo našeg života. Onda sva druga pravila i sve druge zakone proveravamo zakonom Božjim i znamo da je zakon Božji nama otkriven i zapisan u Jevanđelju Hristovom ispravan, zdrav i normalan način našeg postojanja i našeg života. Ako pak ne verujemo u Otkrivenje Božje, u reč Hristovu, u reč Božju, u Jevanđelje Hristovo, nego imamo neku drugu ideju i ideologiju koju sledimo onda će i naš život biti ustrojen u skladu sa tom i takvom ideologijom. Međutim, po pravilu te druge ideje i ideologije nisu Otkrivenje Božje, nego su plod domišljanja ljudskog, proizvod čovekov i zato nisu spasonosne.
– Prošle nedelje smo ispovedili pravoslavnu veru i odbacili nepravoslavna učenja o istinama naše vere vezanim za Jednoga u Trojici Boga, za Oca, Sina i Svetoga Duha, za našu Crkvu i za naše spasenje. Tom prilikom, pored ostaloga, odbacili smo one koji pogrešno uče o Ocu i Sinu, koji pogrešno uče o Duhu Svetome, o tome da Duh Sveti proishodi od Oca; dakle, koji pogrešno uče o tome, o toj činjenici, o toj istini da Duh Sveti proishodi od Oca. Rekli smo da odbacujemo one koji pogrešno uče o tome, a ne one koji pogrešno uče to. Ovo danas napominjemo zbog toga što postoje neki koji podmeću i sugerišu da smo odbacili kao pogrešne one koji veruju i uče da Duh Sveti proishodi od Oca. Ne dao Bog! Ne! Sasvim suprotno, mi smo odbacili veru onih koji pogrešno uče o tome. To znači o toj istini, o toj činjenici koja je naša vera da Duh Sveti proishodi od Oca.
Nažalost, onih koji pogrešno uče o tome ima i danas, a bilo ih je mnogo u prošlosti i duga bi lista bila kada bismo ih nabrajali. A za one koji nedobronamerno interpretiraju ono što se govori i ono što se uči kako bi izazivali smutnju, Sveti Maksim Ispovednik u svom čuvenom slovu Četri stotine glava o ljubav kaže da onaj ko počne slušati reč ili čitati knjigu ne radi duhovne koristi, nego da bi ulovio reč ili zapetu radi kritike onoga koji govori ili koji piše knjigu kako bi sebe pokazao mudrim, njemu se nikada nigde i ništa duhovno neće otkriti. Naravno, mi kao Crkva molimo se i za takve, kao i za spasenje čitavog sveta, a mi, pak, nedvosmisleno verujemo i ispovedamo, u skladu sa Nikeo-carigradskim simvolom vere, Duha Svetoga, Gospoda životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i Sinom poštuje i slavi, i svako drugo učenje o Svetoj Trojici, o Ocu i Sinu i Svetome Duhu, o Crkvi, o spasenju odbacujemo kao pogrešno i nepravoslavno. Uostalom, na svakoj Liturgiji ispovedamo svoju veru čitajući Simvol vere. I ne samo na svetoj Liturgiji, nego i mnogo puta u raznim dnevnim molitvama. I zato bismo slobodno mogli reći da je svaka Liturgija za nas svojevrsna Nedelja pravoslavlja jer je ona, između ostalog, i ispravno pravoslavno ispovedanje vere.