BOLESNIK
Moje je telo bolesno
i žudi tihu jednu bolnicu
Bolnica bez šuma i bez grada
u praznom bledom danu
Bledi dan je odsev bleda neba
U mrtvom vrtu zimsko sunce šeta
Mi tihi samostanci bez Boga
u našim belim pustim sobama
zaboravljamo život
snevamo
duge tužne blede prazne naše dane
O okna naša udare pokadšto
krik ples i radost života iz grada
– O grad!
O nemir nemoć naših srca!
O mi smo davno izišli iz života
i mi smo samo svoji spomeni!
U smrt se samo vrata naše kuće otvaraju –
Za rub se zemlje nebo ruši
Veče
– O veče noći naše devojke!
Ko ljubi sada naše devojke? –
Mi potonemo u crn ponor snova
i snevamo da svi smo davno pomrli
Već bezbroj leta ležimo
Preko nas
u trku idu neba oblaci
Preko nas
u večnost se bez konca dani noći ruše