STATUS BAKTERIJA U USNOJ DUPLJI
Oralni mikrobiom, kao skup više od 700 bakterija u čovekovim ustima, razlikuje se kod pušača i nekonzumenata duvanskog dima.
Nedavna studija objavljena u Scientific Reports upoređuje razlike između sastava i raznolikosti koje ima oralni mikrobiom kod korisnika cigareta, korisnika bezdimnog duvana i onih koji ga uopšte ne konzumiraju.
Šta je oralni mikrobiom?
Oralni mikrobiom obuhvata preko 700 vrsta bakterija koje žive u čovekovoj usnoj duplji. Ove bakterijske vrste zahtevaju stabilno okruženje za preživljavanje, koje zavisi od normalne telesne temperature od 37 stepeni i optimalne ishrane.
U zavisnosti od različitih površinskih adhezina i oralnih receptora, specifične bakterije prvenstveno kolonizuju različite oralne površine. Tvrde oralne površine mogu uključivati zube, nepce i gingivalni sulkus, dok meka tkiva uključuju jezik i obraze.
Pokazalo se da hemijski sastojci prisutni u duvanu značajno utiču na sastav oralnog mikrobioma, čime se povećava rizik od oralne disbioze, što odražava i gubitak korisnih bakterija i povećanu koncentraciju patogenih bakterija. Na primer, prethodne studije su pokazale da bezdimni duvanski proizvodi mogu smanjiti koncentracije bakterija Lactobacillus i Haemophilus u usnoj duplji. Nasuprot tome, pokazalo se da pušenje cigareta smanjuje raznolikost gram-pozitivnih bakterija u usnoj duplji na način koji zavisi od vremena.
Studija
Studiju je činilo 85 osoba, od kojih su 24 bili pušači cigareta, 18 korisnika bezdimnog duvana i 43 nepušača.
Bukalni brisevi (unutrašnje strane obraza) i uzorci pljuvačke prikupljani su od učesnika tokom četiri meseca u četiri različite vremenske tačke. DNK ekstrahovana iz ovih uzoraka je sekvencionirana da bi se odredio sastav i raznolikost oralnog mikrobioma.
Važna zapažanja
Ni u jednom trenutku nisu primećene značajne vremenske razlike u alfa i beta bakterijskoj raznolikosti između ispitivanih grupa. Slično, nisu primećene značajne razlike kod dominantnih šest vrsta bakterija između ispitivanih grupa tokom četvoromesečnog perioda istraživanja.
U svim studijskim grupama, brisevi usne šupljine su pokazali značajno manju alfa raznovrsnost nego uzorci pljuvačke. I u bukalnim brisevima i u uzorcima pljuvačke, najmanja alfa raznovrsnost primećena je kod nekonzumenata duvana u poređenju sa korisnicima cigareta i bezdimnih duvana.
Firmicutes, Bacteroidetes, Actinobacteria, Proteobacteria i Fusobacteria su bile najzastupljenije bakterijske zajednice prisutne u svim uzorcima. Među ovim vrstama, nepušači su pokazali najnižu zastupljenost Firmicutes i najveću zastupljenost Proteobacteria u poređenju sa pušačima cigareta i korisnicima bezdimnog duvana. Obilje Bacteroidetes, Actinobacteria i Fusobacteria bilo je slično između ispitivanih grupa.
Među najzastupljenijim bakterijskim rodovima identifikovanim u bukalnim brisevima, veća zastupljenost Actinomices, Granulicatella, Haemophilus, Neisseria, Oribacterium, Prevotella, Pseudomonas, Rothia i Veillonella primećena je kod nekonzumenata u poređenju sa korisnicima duvana. Među korisnicima duvana, primećena je značajno manja zastupljenost leptotrihije i veća zastupljenost Pseudomonas kod bezdimnih duvana u poređenju sa pušačima cigareta.
Što se tiče različito zastupljenih bakterijskih rodova u bukalnim brisevima, nepušači su pokazali značajno veću zastupljenost tri gram-pozitivne i dve gram-negativne bakterije u poređenju sa pušačima. Gram-pozitivne bakterije su uključivale Streptococcus anginosus, Actinomices i Abiotrophia, dok su dve gram-negativne bakterije bile Aggregatibacter i Leptotrichiaceae.
Pušači su imali značajno veći broj gram-pozitivnih i 13 gram-negativnih bakterija od onih koji ne koriste. Iako je pet gram-negativnih i 12 gram-pozitivnih bakterija bilo značajno više kod nepušača nego kod korisnika bezdimnog duvana, samo je Coprococcus pokazala veću zastupljenost kod korisnika bezdimnog duvana nego kod onih koji ne koriste duvan.
U uzorcima pljuvačke, 18 gram-negativnih i 26 gram-pozitivnih bakterija bilo je značajno više kod pušača cigareta nego kod onih koji ne koriste. Nasuprot tome, 31 gram-negativna i 19 gram-pozitivna bakterija pokazala je veću zastupljenost kod nepušača nego kod pušača.
Značaj studije
Uočene su značajne promene koje ima oralni mikrobiom kod pušača cigareta i korisnika bezdimnog duvana. Iako je veći deo sastava oralnog mikrobioma ostao relativno stabilan tokom vremena kod korisnika duvana, relativna brojnost određenih oralnih bakterija se značajno promenila tokom perioda istraživanja.
Istraživači su takođe identifikovali nekoliko oportunističkih bakterija kod korisnika duvana, uključujući Neisseria subflava, Bulleidia moorei i Porphiromonas endodontalis.
Disbioza oralnih bakterijskih zajednica je povezana sa specifičnom vrstom duvanskog proizvoda koji se koristi.
S obzirom na potencijalnu vezu između promene oralnog mikrobioma i razvoja različitih oralnih i neoralnih bolesti, nalazi studije ukazuju da dugotrajna upotreba duvana može povećati rizik od maligniteta i drugih ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.