POSLEDICA SEDENJA
Opterećenje srca bilo je posebno veliko kod adolescenata koji su akumulirali nizak ili nikakav nivo snažne fizičke aktivnosti.
Prema nedavnoj finskoj studiji, sprovedenoj na Univerzitetu Jivaskila, visok nivo sedentarnog načina života i fizičke neaktivnosti iz detinjstva izazivaju opterećenje srca u kasnijoj dobi, tokom puberteta i adolescencije.
Visoko opterećenje srca u tako ranoj mladosti uvod je u srčanu insuficijenciju i druga srčana oboljenja.
Zbog toga je povećanje umerene ili čak snažne (energične) fizičke aktivnosti od detinjstva nadalje posebno važno u prevenciji različitih srčanih oboljenja.
U zajedničkoj studiji Fakulteta sportskih nauka Univerziteta Jivaskila i Instituta za biomedicinu Univerziteta Istočne Finske, sedentarno ponašanje (sedelački način života) i fizička aktivnost praćeni su od detinjstva do kasne adolescencije tokom osam godina. Nivoi sedentarnog ponašanja i fizičke aktivnosti praćeni su kod 153 adolescenata.
Studija je pokazala da su adolescenti koji su akumulirali visok nivo sedenja i nizak nivo umerene do snažne fizičke aktivnosti od detinjstva pa nadalje imali daleko veće opterećenje srca u adolescenciji.
Opterećenje srca bilo je posebno veliko kod adolescenata koji su akumulirali nizak ili nikakav nivo snažne fizičke aktivnosti.
Pored toga, visoki nivoi sedelačnog načina života i niski nivoi fizičke aktivnosti povezani su sa većim procentom ukupne telesne masti. Procenat telesne masti delimično je objasnio povezanost između sedentarnog ponašanja, fizičke aktivnosti i srčanog opterećenja. Laka fizička aktivnost, s druge strane, nije bila povezana sa srčanim opterećenjem.
Ovi rezultati naglašavaju važnost povećanja fizičke aktivnosti, posebno umerene i energične aktivnosti, smanjenja sedentarnog ponašanja i prevencije prekomerne težine od detinjstva za prevenciju srčanih oboljenja.
Kako je naveo jedan od autora ove studije dr Eero Haapala, mladi provode devet do deset sati dnevno sedeći, a samo jedan od deset adolescenata je akumulirao 60 minuta dnevne umerene do snažne fizičke aktivnosti, konstatujući da su ovo zabrinjavajuće brojke.
– Visoki nivoi dnevne umerene do snažne fizičke aktivnosti trebalo bi da budu normalan deo detinjstva i adolescencije, jer poboljšavaju zdravlje srca, ali i opšte zdravlje mlade osobe – naglašava dr Haapala.