KAKO UBITI PISCA
Vi ste baš odabrali sve knjige od istoga pisca, a kako gospodin Pisac zna da mi imamo samo po jedan primerak njegovih dela, jako burno reaguje.
Moj telefon zvoni i blagi ženski glas sa druge strane mi kaže – Dobro jutro, gospodine, zovemo iz gradske biblioteke. Izvinite na uznemiravanju, ali moramo da vas obavestimo da vam je prošao rok za vraćanje knjiga.
– Izvinite, gospođice, zamolio bih vas, ako je moguće, da produžim rok, čini mi se da prilike za povratak na prethodno neće uslediti lako.
– Nama bi bilo i više nego drago da izađemo u susret vašem zahtevu. Problem je u tome što vi produžujete već po ko zna koji put. Što opet, nama samima, i ne bi predstavljalo neki problem, ali gospodin Pisac se žali. Vi ste baš odabrali sve knjige od istoga pisca, a kako gospodin Pisac zna da mi imamo samo po jedan primerak njegovih dela, jako burno reaguje. Mogli bismo i da vam priznamo da on svakoga dana dolazi, i vređa, i vas, i nas, i štampače, i izdavače, i čitaoce. I uvek se iznova vraća, kao da juče i nije bilo, samo sa razovrsnijim i kreativnijim načinima vređanja.
– Gospođo – zadrhtah – ko je Pisac koji vas svakodnevno posećuje i remeti vaš cenjeni mir, a čije sam ja knjige uzajmio?