STARI ORAH
Pred kućom orah stari stoji kao kralj.
Raskošno odeven sa krošnjom kao krunom.
Svojim granama nadvio priče, zaštitio krov.
Svakoj daljini je znak.
Vreme je njegov saputnik, svedok svih vetrova i kiša.
I debelog hlada u kome detinjstvo
proteklo je bez briga.
Poseci ga, kažu, nije dobro da je orah ispred kuće.
A na njegovoj kori, stranice knjige mog života.
Ispod krošnje tog oraha i ja sam ostarila
dok sam sanjala u njegovoj seni
gledajući oblake kroz krošnju, kako negde lete.
Od mladog izdanka do krunisanog kralja,
mnogo se vina i rakije popilo,
mnogo pričalo i tkalo.
Ljubavi su cvetale, porodice rasle.
Njega prvog ugledam kad kući dolazim
on mi najduže maše kad odlazim.
Poseci ga, kažu, nakrivio se, može da se sruši.
A on kao mudri starac, vojnički mirno stoji
čuvar tajni, čuvar uspomena, prekriva vreme i oluje.
I dok gazim po lišću što prosuo ga je pred mene
kao što se pred kralja tepih prostire,
ono šušti, igra se s vetrom,
a mene strah pogaziti orahe,
čini mi se po detinjstvu gazim.
Zato, ne tražite da ga sečem.
Korenje je duboko u mom srcu.
Vreme ga nije pokorilo, ostao je sam
u svojoj slavi.
Kuća pred kojom stoji, njegova je danas.
Dok je on u dvorištu gazda, sećanja
svakog proleća iznova olistaju,
svakog leta cvetaju,
svake jeseni plodove daju.
Iako ih led zimom okuje, žive zauvek.