STUDIJA UNIVERZITETA LUND
Na osnovu nekih ranijih zaključaka, istraživačka grupa prestižnog švedskog univerziteta istražila je vezu između tetovaže i limfoma.
Nova studija sa Univerziteta Lund u Švedskoj sugeriše da tetovaže mogu biti faktor rizika za rak limfnog sistema, tj. za nastanak limfoma. Istraživači podvlače potrebu za dodatnim istraživanjima na ovu temu.
Sveukupno svetsko znanje o dugoročnim zdravstvenim efektima tetovaža je trenutno slabo i nema mnogo istraživanja u ovoj oblasti. Međutim, sada je istraživačka grupa prestižnog švedskog univerziteta istražila vezu tetovaže i limfoma.
„Identifikovali smo ljude sa dijagnozom limfoma putem registara stanovništva. Ovi pojedinci su zatim upareni sa kontrolnom grupom istog pola i starosti, ali bez limfoma. Učesnici studije su odgovorili na upitnik o faktorima životnog stila kako bi utvrdili da li su istetovirani ili ne“, navela je dr Kristel Nilsen, istraživačica sa Univerziteta Lund koja je vodila ovu studiju.
Ukupno je čitava studija obuhvatila 11.905 ljudi. Od toga, 2.938 osoba imalo je limfom kada su imali između 20 i 60 godina. Među njima je na upitnik odgovorilo 1.398 osoba, dok je broj učesnika u kontrolnoj grupi bio 4.193. U grupi sa limfomom tetovirano je 21 odsto (289 osoba), dok je u kontrolnoj grupi bez dijagnoze limfoma tetovirano 18 odsto (735 osoba).
„Nakon što smo uzeli u obzir druge relevantne faktore, kao što su pušenje i starost, otkrili smo da je rizik od razvoja limfoma bio 21 procenat veći među onim ljudima koji su tetovirani. Važno je zapamtiti da je limfom retka bolest i da se naši rezultati primenjuju na nivou grupe. Rezultate sada treba verifikovati i dalje istražiti u drugim studijama i takva istraživanja su u toku“, dodala je Nilsenova.
Hipoteza koju je ova istraživačka grupa imala pre studije bila je da će veličina tetovaže uticati na rizik od limfoma. Smatrali su da bi tetovaža celog tela mogla biti povezana sa većim rizikom od raka u poređenju sa nekim malim crtežom na ramenu.
Međutim, sasvim neočekivano, ispostavilo se da površina tetovirane površine tela nije bitna.
„Još ne znamo zašto je to bio slučaj. Može se samo nagađati da tetovaža, bez obzira na veličinu, izaziva upalu niskog stepena u telu, što zauzvrat može da izazove rak. Dakle, slika je složenija nego što smo u početku mislili“, nastvila je doktorka.
Većina ljudi prvi put se tetovira još u mladosti, što znači da su izloženi uticaju mastila u koži veliki deo svog života. Čak i tako prikazano, ovo istraživanje je samo zagrebalo površinu dugoročnih zdravstvenih efekata tetovaža.
„Već znamo da kada se mastilo za tetovažu ubrizga u kožu, telo to tumači kao nešto strano što ne bi trebalo da bude tu i imuni sistem se aktivira. Veliki deo mastila se transportuje dalje od kože, u limfne čvorove, gde se deponuje“, kaže dr Nilsen.
Istraživači će nadalje nastaviti sa proučavanjem toga da li postoji bilo kakva povezanost između tetovaža i drugih vrsta raka. Takođe, oni žele da urade dalja istraživanja o drugim inflamatornim bolestima i uoče postoji li povezanost sa tetovažama.
„Ljudi će verovatno želeti da nastave da izražavaju svoj identitet kroz tetovaže i zato je veoma važno da se mi kao društvo možemo uveriti da je to bezbedno. Za pojedinca je dobro da zna da tetovaže mogu uticati na njegovo zdravlje i da se odmah obrati svom lekaru ako oseti simptome za koje veruje da bi mogli da budu povezani sa tetovažom“, zaključuje Kristel Nilsen.