NEOČEKIVANO OTKRIĆE
Od vežbanja niko nikad nije imao štetu, već samo zdravstvene prednosti. Ti benefiti su, izgleda, daleko veći od regulisanja telesne težine ili postizanja boljeg izgleda.
Zdravstvene prednosti vežbanja su dobro poznate, ali nova istraživanja pokazuju da je odgovor tela na fizičku aktivnost složeniji nego što se ranije mislilo.
U studiji na pacovima, tim naučnika iz SAD otkrio je da fizička aktivnost izaziva mnoge ćelijske i molekularne promene u svih 19 organa koje su proučavali kod životinja.
Vežbanje smanjuje rizik od mnogih bolesti, ali naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako vežbanje menja telo na molekularnom nivou. Većina studija se fokusirala na jedan organ, pol ili vremensku tačku i uključuje samo jedan ili dva tipa podataka.
Da bi sveobuhvatnije pogledali biologiju vežbanja, naučnici su koristili niz tehnika u laboratoriji za analizu molekularnih promena kod pacova dok su prolazili kroz nekoliko nedelja intenzivnog vežbanja.
Tim je proučavao niz tkiva životinja, kao što su srce, mozak i pluća. Otkrili su da se svaki organ koji su posmatrali promenio vežbanjem, pomažući telu da reguliše imuni sistem, reaguje na stres i kontroliše puteve povezane sa bolešću jetre, srca i povredama tkiva.
Podaci daju potencijalne tragove o mnogim različitim zdravstvenim stanjima. Na primer, istraživači su pronašli moguće objašnjenje zašto jetra postaje manje masna tokom vežbanja, što bi moglo pomoći u razvoju novih tretmana za nealkoholnu masnu bolest jetre.
Tim se nada da bi se njihova otkrića jednog dana mogla koristiti za prilagođavanje vežbanja zdravstvenom statusu pojedinca ili za razvoj tretmana koji oponašaju efekte fizičke aktivnosti za ljude koji ne mogu da vežbaju. Već su započeli studije na ljudima kako bi pratili molekularne efekte vežbanja.
„Mnoge velike studije se fokusiraju samo na jedan ili dva tipa podataka, ali mi ovde imamo širinu mnogih različitih eksperimenata na istim tkivima, što nam je dalo globalni pregled o tome kako svi ovi različiti molekularni slojevi doprinose odgovoru na vežbanje“, kazala je Natali Klark, jedna od naučnica koja je sprovela ovo istraživanje.
Ukupno, tim je izvršio skoro 10.000 testova da bi napravili oko 15 miliona merenja na krvi i 19 čvrstih tkiva. Otkrili su da fizička aktivnost utiče na hiljade molekula, sa najekstremnijim promenama u nadbubrežnoj žlezdi, koja proizvodi hormone koji regulišu mnoge važne procese kao što su imunitet, metabolizam i krvni pritisak.
Istraživači su otkrili polne razlike u nekoliko organa, posebno u vezi sa imunološkim odgovorom tokom vremena. Većina molekula imunološkog signala koji su jedinstveni za žene pokazala je promene u nivoima između jedne i dve nedelje treninga, dok su oni kod muškaraca pokazali razlike između četiri i osam nedelja.
Neki odgovori su bili dosledni među polovima i organima. Na primer, istraživači su otkrili da su proteini koje ćelije proizvode kao odgovor na stres regulisani na isti način u različitim tkivima. Na njihovo iznenađenje, tim je otkrio povećanje acetilacije mitohondrijalnih proteina uključenih u proizvodnju energije, kao i signal fosforilacije koji reguliše skladištenje energije u jetri, koja se menja tokom vežbanja. Ove promene bi mogle pomoći da jetra postane manje masna i manje sklona bolestima uz vežbanje, a istraživačima bi mogle dati cilj za buduće tretmane nealkoholne masne bolesti jetre.
„Iako jetra nije direktno uključena u vežbanje, ona i dalje prolazi kroz promene koje bi mogle da poboljšaju zdravlje. Niko nije spekulisao da ćemo videti ove promene acetilacije i fosforilacije u jetri nakon vežbanja. Ovo naglašava zašto primenjujemo sve ove različite molekularne modalitete. Vežbanje je, dakle, veoma složen proces, a ovo je samo vrh ledenog brega“, navodi tim istraživača.