INDIKACIJA MOŽDANOG UDARA
Period kada se telesna težina povećava tokom detinjstva veoma je važan u određivanju rizika od šloga kod žena.
Nedavna studija objavljena u časopisu Stroke istražuje potencijalnu povezanost cerebrovaskularnih bolesti sa gojaznošću i prekomernom težinom kod muškaraca i žena. Cerebrovaskularne bolesti su treći vodeći uzrok invaliditeta i smrti širom sveta. Iako su starije osobe češće njima pogođene, učestalost moždanog udara (šloga) među mlađim osobama značajno se povećala.
Kada se moždani udar dogodi među mladim odraslim osobama, doživotna nemogućnost da se vrate na radno mesto značajno utiče na društveni i ekonomski položaj. Nemogućnost efikasnog lečenja šloga naglašava potrebu za primarnom prevencijom, uključujući identifikaciju faktora rizika za cerebrovaskularne bolesti koji se mogu sprečiti.
Gojaznost u detinjstvu, na primer, povećava rizik od ovih oboljenja u kasnijem životu. Međutim, uticaj promena u indeksu telesne mase (BMI) tokom vremena nije u potpunosti istražen.
Gojaznost u detinjstvu ili adolescentskom periodu je prediktor gojaznosti u odraslom dobu. Na primer, finska statistika ukazuje na prevalenciju gojaznosti kod oko 20 odsto devojčica i 30 procenata dečaka do 16 godina u poređenju sa 35 odsto i 47 odsto mladih žena i muškaraca između 18 i 29 godina starosti.
Prethodno istraživanje objavilo je da su veoma mlade devojke sa zaostajanjem u razvoju i malom telesnom težinom češće dobile ishemijski moždani udar nego odrasle. Period kada se telesna težina povećava tokom detinjstva takođe je važan u određivanju rizika od šloga kod žena.
Šta je studija pokazala?
Trenutna studija je uključila 10.491 osobu, od kojih su svi bili kategorisani prema njihovom BMI izmerenom u dobi od 14 i 31 godine. Ova merenja su zatim upoređena sa podacima o pojavi ishemijskog i hemoragičnog šloga u dobi od 14 do 54 godine.
Cerebrovaskularne bolesti su se javile u 4,7 odsto ispitivanih osoba tokom perioda praćenja. Među pogođenim pojedincima, 31 odsto iskusilo je ishemijske moždane udare, hemoragične moždane udare (18%) i prolazne ishemijske napade (40%).
Ishemijski moždani udar
Rizik od cerebrovaskularnih bolesti i ishemijskog moždanog udara povećao se 2,5 puta među ženama koje su imale prekomernu težinu u dobi od 14 godina u poređenju sa ženama normalne težine. Ovaj rizik se skoro udvostručio među ženama koje su bile gojazne u dobi od 14 godina u poređenju sa ženama normalne težine.
Žene sa gojaznošću u dobi od 31 godine imale su tri puta veći rizik od bilo kakve cerebrovaskularne bolesti u kasnijem životu. Rizik od ishemijskog moždanog udara se više nego udvostručio među ženama koje su imale prekomernu težinu u 31. godini i bio je skoro tri puta veći među onima sa gojaznošću u poređenju sa ženama normalne težine.
Zanimljivo je da se ove asocijacije nisu ogledale kod muškaraca, jer njihov BMI u ranijim ili kasnijim tačkama nije promenio ove rezultate.
Hemoragični moždani udar
U dobi od 31 godine, rizik od hemoragičnog moždanog udara se povećavao sa povećanjem telesne težine i kod muškaraca i kod žena. Među gojaznim ženama, ovaj rizik je povećan 3,5 puta u poređenju sa onima normalne težine. Komparativno, rizik od hemoragičnog moždanog udara bio je skoro šest puta veći kod gojaznih muškaraca u poređenju sa muškarcima normalne težine.
Zaključak
Među ženama, prekomerna težina u adolescenciji ili mlađoj odrasloj dobi povećava rizik od cerebrovaskularnih bolesti, posebno ishemijskih, nezavisno od njihovog ranijeg ili kasnijeg BMI.
Bez obzira na BMI u dobi od 14 godina, žene koje su imale prekomernu težinu ili gojaznost u dobi od 31 godine imale su veći rizik od cerebrovaskularnih bolesti, posebno ishemijskog moždanog udara. Stoga, povećanje telesne težine kod adolescenata kod devojčica treba da bude postepeno i umereno kako bi se sprečio budući rizik od moždanog udara, čak i ako izgube težinu kao mlade odrasle osobe.
Devojčice koje nisu bile gojazne ni u 14. godini takođe mogu biti izložene riziku od moždanog udara ako imaju visok BMI u 31. godini, čime se naglašava važnost upravljanja težinom tokom detinjstva i ranog odraslog života. Ovi nalazi potvrđuju ranije studije koje izveštavaju da povećanje telesne težine u adolescenciji i ranom odraslom dobu povećava rizik od moždanog udara u odrasloj dobi.
Prekomerna telesna težina je, takođe, povezana sa hipertenzijom i dijabetesom, koji su jednako faktori rizika za nastanak moždanog udara.