UNICEFOV IZVEŠTAJ
Deca u Holandiji su među najsrećnijim na svetu, pokazalo je istraživanje, a stručnjaci kažu da bi moglo biti više razloga zašto je to tako.
Izveštaj UNICEF-a objavljen pre nekoliko godina pokazuje da deca u Holandiji imaju najveći osećaj blagostanja. Agencija Ujedinjenih nacija za decu analizirala je podatke iz 41 zemlje sa visokim dohotkom, rangirajući zemlje prema tome kako su postigli mentalno blagostanje dece, fizičko zdravlje i razvoj akademskih i društvenih veština.
Utvrđeno je da je Holandija najviše rangirana na tabeli od tri ishoda blagostanja, a slede Danska i Norveška.
Čile, Bugarska i SAD su bile na dnu tabele.
Odvojeno, Indeks boljeg života Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj 2020. pokazao je da je Holandija postigla natprosečne rezultate u brojnim oblastima, uključujući zarade, obrazovanje, stambeni i zdravstveni status.
Anita Cleare, autorka „Vodiča za preživljavanje radnih roditelja“, rekla je za CNBC da je važno razumeti ulogu socio-ekonomskih faktora u uticaju na sreću dece. Ona je objasnila da ako dete ima zadovoljene određene potrebe, što je verovatnije u bogatoj zemlji, veće su šanse da postigne sreću.
Cleare je rekla da se asertivan roditeljski stil, koji postavlja „jasne granice sa puno ljubavi i topline stalno pokazuje da korelira sa pozitivnim ishodima za decu“.
Osećaj stida je štetan
Osim toga, ona je rekla da bi stid zaista mogao da bude štetan za decu i da Holanđani imaju reputaciju da su otvoreni za razgovor o temama o kojima bi se u drugim zemljama moglo smatrati da je neprijatno razgovarati.
Izveštaj UNICEF-a takođe naglašava da nemaju sva deca koja žive u bogatim zemljama dobro detinjstvo.
„Čak i zemlje sa dobrim društvenim, ekonomskim i ekološkim uslovima su daleko od ispunjavanja ciljeva postavljenih u Agendi za održivi razvoj 2030“, navodi se u izveštaju UNICEF-a.
U cilju borbe protiv ovih nedostataka, UNICEF je pozvao zemlje sa visokim dohotkom da konsultuju decu o tome kako bi se njihov život mogao poboljšati i da obezbede integrisanje politike za unapređenje njihovog blagostanja. UNICEF je takođe preporučio zemljama da ubrzaju napore za postizanje ciljeva održivog razvoja, poput smanjenja siromaštva i poboljšanja pristupa brizi o deci.
Netakmičarsko školovanje
Cleare je rekla da Holanđani imaju reputaciju da „cene različitost i da su veoma inkluzivni“.
Ovakav pristup roditeljstvu je važan, rekla je ona, s obzirom na to sa kolikim se pritiskom deca sada susreću i na akademskom i na društvenom planu, u smislu društvenih mreža.
„Tako da mislim da će odrastanje u kulturi, u kojoj se slave svačiji jedinstveni darovi, a deca osećaju da mogu da budu ono što žele da budu i da im se ne sudi, prijateljstva učiniti pozitivnijim i pomoći će da deca budu srećna“, rekla je ona.
Istraživanje UNICEF-a pokazalo je da 81 odsto tinejdžera u Holandiji uzrasta od 15 godina smatra da su u stanju da lako sklapaju prijateljstva, što je jedna od najviših stopa među 41 zemljom obuhvaćenom listom. Takođe, istraživanje je pokazalo da je za 15-godišnjake u zemlji koji imaju visok osećaj pripadnosti školi, zadovoljstvo životom najveće.
Amanda Gamer, osnivač organizacije za razvoj veština Good Play Guide, rekla je za CNBC da je školovanje „nekonkurentno“ u Holandiji i da je umesto toga fokus na razvijanju strasti za učenjem.
Pozvala je roditelje da zapamte da „rezultati na ispitima nisu sve i kraj svega“ i da treba da pokušaju da se usredsrede na podsticanje radoznalosti svog deteta .
Gamer je rekla da se takođe mogu naučiti lekcije iz drugih zemalja koje se smatraju uzornim u smislu dobrobiti dece. Na primer, u Norveškoj, koja je treća na listi UNICEF-a postoji „kultura zajedništva“.
„Pomaganje drugima je sjajno za vaše mentalno zdravlje, pa razmislite o tome kako cela vaša porodica može da doprinese zajednici“, rekla je ona, sugerišući da je volontiranje jedan od načina da se podstakne ovaj osećaj zajedništva.
Izvor: BIZlife.rs
Prenosim deo izveštaja unicefa sa bbc-ovog sajta:
Prošle godine ukupno 122.518 dece nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno živeli su u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.695 dinara mesečno, koliki je prag apsolutnog siromaštva u zemlji.
Najgori scenario za 2022. godinu, piše u izveštaju, sugeriše da je znatno povećan broj građana koji žive sa manje od 12.695 dinara, za 2,5 odsto, i dostigao je 780.000 ljudi, odnosno 11,4 odsto stanovništva.
Nemamo o čemu drugom dalje da pričamo.
Ekonomski ofucani propali tigar, dno, jad, tuga, čemer i beda….
онда пријатељу: дефетизам, малодушност, страх, безнађе, оптуживање. „неће да нам забране, неће да нам укину, неће да нас кажњавају, нема закона да нас опамети“.
нема државе да нам штанцује срећу. а ми незнамо. да хоће барем да нас убеде шта је срећа – па да нас угурају кроз левак у тај калуп.
мање пискарајмо а више читкарајмо, размишкарајмо и одлучкарајмо, радуцкарај и експерименткарај.
не пискарај и трункарај. није мудрост бити плачкоња.