KOD TROJICE
Otac mi kupuje ikonu Svete Trojice okovanu srebrom i kaže: Ovo će ti biti moj blagoslov. Ja ne razumem baš najbolje. Blagoslov… Za šta?
Na Svetim vratima sa ugodnicima ulazimo u manastirsku prodavnicu da kupimo razne svete stvarčice.
Sijaju se po zidovima ikone, pozlaćene, posrebrene, sa okovima. Ispod stakla na tezgi rasuti srebrni i zlatni krstići i ikonice, šljašte da te zabole oči. Vise brojanice i pojasevi sa molitvom, veliki krstovi i sklopive ikone od čempresovine, prijatan, kiselkast miris svetog čempresovog drveta. Stoje uspravljeni štapovi od klekovine sa paljenim linijama i šarama. Vidim svete slike: „Viđenje ptica“, „Trud prepodobnog Sergija“, „Strašni sud“. Svi kupuju krstiće, ikonice i pojaseve sa molitvom, da ih metnu na mošti, da se osveštaju. Otac mi kupuje ikonu Svete Trojice okovanu srebrom i kaže:
– Ovo će ti biti moj blagoslov.
Ja ne razumem baš najbolje. Blagoslov… Za šta? Gorkin mi kaže da je to velika stvar:
– Roditeljski blagoslov je oslonac, bez njega ni preko praga… Jašta! Kad god se bidneš molio sa tom ikonicom, da se setiš taje tvog, pa i za njega da se pomoliš.
Kupujemo još i prstenje sa molitvom, srebrno sa tamnoplavim i svetloplavim umetkom, na kom se svetle slova molitve: „Prep. oče Sergije, moli Boga za nas!“ Kupujemo krstiće od slonovače i čempresovine sa panoramom Lavre, i žitija.
Lep monah crnih obrva i rumenih obraza punačkim belim rukama iznosi na staklo retke stvarčice: krstiće od korala, izdeljane kašike od čempresovine sa rukom koja blagosilja i nacrtanom Lavrom na ispupčenom delu, beležnice za pominjanje u kožnom i somotnom povezu sa zlatnim krstićima na prednjoj korici, somotne vrećice za poskurice, kutijice od breze, lančiće za krstove, prstenje za salvete sa molitvom, jastučiće sa izvezenim srculencetom, male molitvenike, narukvice sa krstićima, ikone u somotu za oko vrata… Raznorazne retke stvarčice. Govori mekano-mekano, molitvenim glasićem, napeva:
– Za uspomenu na Lavru prepodobnog Sergija… Odaberite za upotrebu vašu, šta vam zapadne za oko… Uzmite dečaku viljušku i kašiku, blagoslov svete obitelji, za telesno ukrepljenje… Torbicu za maramicu, da briše nosić, od pletene vunice…
Ne mogu da se odvojim od svetih stvarčica.
Otac Gorkinu kupuje sklopivu ikonu od čempresa, sa Svetom Trojicom, Bogorodicom Černigovskom i prepodobnim Sergijem. Gorkin poskače: „Skupo, lele… Četri rublje u srebru!“ I Antipuški kupuje ikonu Prepodobnog na emajlu. I Anjuti i Domni Panfjorovnoj, srebrni prstenčić i vrećicu za poskurice. A Feđi sliku „Trud prepodobnog Sergija u pekari“:
– Da okačiš u tvojoj pekari, da ti budu slađe baranke.
I još mnogo toga kupuje, svim ukućanima.
– Uzmite mirisnog ulja, osveštanog, u sasudima sa ikonom Prepodobnog, od nemoći… – vadi monah iz tezge zelene flašice sa uljem.
Širi se miris svetog čempresa, i boja, i novih knjižica u tankim raznobojnim koricama, miris kleke i sanjivih četinarskih šuma, od gomilice rasutih izdeljanih čašica, ručnih torbica, čigri i pečurkica, od majušnih kofica, svirojki…
– Jerusalimskog tamnjana uzmite, da okadite gornju sobu, da zamiriši…
Monah sve pakuje u korpu sa upletenim krstovima. Uzećemo posle, kad budemo izlazili.