POSLEDICA DISBALANSA
Nekoliko studija je pokazalo da mikrobna disbioza creva, posebno kod žena, dovodi do bolesti bubrega i urinarne infekcije.
Nedavna studija časopisa Nutrients istražuje povezanost između mikrobne disbioze creva i faktora rizika kod žena sa istorijom infekcija urinarnog (mokraćnog) trakta.
Šta uzrokuje urinarne infekcije?
Urinarne infekcije su uobičajene bakterijske infekcije koje pogađaju preko 150 miliona ljudi širom sveta. U poređenju sa muškarcima, one su češće među odraslim ženama, sa udelom od 50 do 60 odsto žena koje ih doživljavaju bar u nekom trenutku svog života.
Česta upotreba antibiotika za lečenje ovih infekcija može dovesti do pojave bakterijskih sojeva otpornih na antibiotike. Antibiotici takođe smanjuju obilje korisnih crevnih bakterija i povećavaju patogene sojeve, što može izazvati recidive urinarne infekcije.
Nekoliko studija je pokazalo da mikrobna disbioza creva dovodi do bolesti bubrega i urinarne infekcije. Većina ovih infekcija je uzrokovana uropatogenom Escherichia coli, Klebsiella, Enterobacter, Staphilococcus, Proteus i Enterococcus.
Pacijenti zaraženi ešerihijom imaju rekurentne urinarne infekcije. Prethodne studije su pokazale da se ovi sojevi razlikuju od komenzalnih E. coli u smislu svog genetskog sastava, koji kodira toksine, flagele, površinske polisaharide i faktore akvizicije gvožđa.
E. coli koja se nalazi u crevima može dospeti u urinarni trakt putem migracije ili kontaminacije da bi na kraju izazvala infekciju. Jedna prethodna studija je pokazala da mikrobna disbioza creva pogoršava rast patogenih bakterija koje mogu doći do urinarnog trakta i izazvati infekciju.
Analiza sojeva je otkrila slične sojeve E. coli u crevima i urinarnom traktu, pa je stoga važno razumeti da li mikrobna disbioza creva utiče na ponovljeno pojavljivanje infekcija.
O studiji
Za sadašnju studiju odabrane su žene između 18 i 45 godina kojima je dijagnostikovana urinarna infekcija u poslednjih pet godina. Žene sa dve ili više epizoda simptomatskih urinarnih infekcija u prethodnih šest meseci ili više od tri infekcije u prethodnoj godini bile su kategorisane pod rekurentne.
Uropatogene bakterije su izolovane iz uzoraka urina učesnica. Druga studijska grupa se sastojala od žena koje nisu imale infekciju urinarnog trakta u prethodnih 12 meseci, ali su, međutim, ove osobe imale u anamnezi sporadične infekcije, koje su takođe poznate kao nerekurentne.
Učesnice studije su popunile upitnik koji je pružio informacije o njihovom zdravlju, ishrani, načinu života (uključujući pušenje, pijenje alkohola i navike konzumacije kafe), kao i istoriju bolesti, uključujući informacije o rezistenciji na antibiotike usled ponovljenih tretmana antibioticima.
Nalazi studije
Rizik od hiperpermeabilnosti crevne sluzokože raste sa prekomernim unosom jednostavnih ugljenih hidrata i masti, teških metala u hrani i vodi, malom količinom vlakana, visokom koncentracijom pesticida i insekticida u hrani, hroničnom konzumacijom alkohola i nepotrebnim antibiotskim tretmanima.
U skladu sa nalazima prijavljenim u prethodnim studijama, utvrđeno je da mikrobna disbioza creva promoviše početak i progresiju gojaznosti. Promene u načinu života i ishrani menjaju sastav i obilje bakterija u crevima, što može izazvati pojavu urinarne infekcije. Štaviše, česta upotreba antibiotika mogla bi dovesti do pojave multirezistentnih mikroorganizama, što je potvrđeno ispitivanjem osetljivosti bakterija na antibiotike.
Preko 70 odsto žena sa crevnom disbiozom razvija rekurentne urinarne infekcije. Prema nedavnoj studiji, ljudski crevni mikrobiom je osetljiv na konzervanse u hrani i nekalorijske zaslađivače.
Takođe, emulgatori u hrani menjaju sastav crevnog mikrobioma izazivanjem crevne upale. Potrošnja manje od jednog litra vode svakog dana, hronična upotreba alkohola i veći unos prerađenih obroka koji sadrže visoke kalorije, masti, so i dodat šećer takođe mogu dovesti do crevne disbioze.