O Svetom duhu i duhu svetosti Svete Trojice

PEDESETNICA

U celom pravoslavnom Predanju prati se zadivljujuća prejemstvenost, koja se tiče učenja o uzajamnosti u odnosima Hrista i Duha u delu Spasenja.

Pravoslavno Predanje pokušava da precizira osobenost učenja o Svetom Duhu.

Ne manje od njihovih prethodnika, Kapadokijci zasnivaju svoju pnevmatologiju na uverenosti i iskustvu životvorne i osvećujuće energije Svetog Duha u Crkvi i tajnama. To je tema „Pisma Serapionu” Svetog Atanasija i traktata „O Svetom Duhu” Svetog Vasilija.

Savečnost Ocu i Sinu i svetost Duha jesu osnovni zahtevi vere i Spasenja. Sveti Vasilije je video u „svetosti” lično svojstvo Duha. Koristeći duboku analogiju između trojičnog života i njegovog projavljivanja u svetu, označio je rečju „kinonija” (prisajedinjenje) sopstveni modus odnosa Duha prema Ocu i Sinu, a takođe i modus Njegove životvorne Energije. U Njemu je život i svetost; izvan Njega je tama i smrt satanska.

Ono što Bog jeste sam u sebi, On nam sam govori otvoreno. O ovome Gospod svedoči u Prvosvešteničkoj molitvi: „I stvorio je od jedne krvi svaki narod čovečanstva da stanuje po svemu licu zemaljskome, i postavio je napred određena vremena i međe njihova boravljenja” (Dap. 17, 26). Sveti Grigorije Bogoslov prenosi nam izreku Svetog Vasilija: „Ja sam tvar koja je dobila zapovest da postane Bog”. Ovaj iskaz susreće se takođe u odlomku iz traktata „O Svetom Duhu”: „kao što se sijajuća i prozračna tela, kada pada na njih zrak svetlosti, čine svetlećim i kao da odbacuju od sebe novi zrak, tako duhonosne duše, budući ozarene Duhom, same postajući duhovne, i na druge izlivaju blagodat. Otuda – predvorje budućeg, razumevanje tajni, dostizanje skrivenog, razdeljivanja darova, nebesko življenje, likovanje s anđelima, beskonačno veselje, prebivanje u Bogu, upodobljenje Bogu, i krajnja granica željenog – oboženje”.

Sveti Grigorije Bogoslov, u većoj meri nego Sveti Vasilije, „oslobodiće se” od domostrojiteljnih kategorija i prvi će uporno stati da potvrđuje ipostasno svojstvo „ishođenja” (ἐκπορεῦσις) Svetog Duha. Duh je neodvojiv od Sina u Njegovom poslanstvu, ali princip monarhije Oca ipak zauzima u delima bogoslova prvo mesto. Između trijade Kapadokijaca, Sveti Grigorije Niski dublje od svih pronikao je u tajnu prevečnih odnosa Sina i Duha. Oni proishode „istovremeno” u uzajamnom podudaranju, Duh na neizreciv način prati Sina izvan svake jednostrane uzročnosti.

Treba podvući osnovni princip dvojstvenosti Sina-Duha, Reči-Duha u Starom Zavetu, Hrista-Duha u jevanđeljskom Otkrovenju, Gospoda-Duha u crkvenom i sakramentalnom iskustvu. U celom pravoslavnom Predanju, od Sveštenomučenika Irineja do Prepodobnog Jovana Damaskina, prati se zadivljujuća prejemstvenost, koja se tiče učenja o uzajamnosti u odnosima Hrista i Duha u delu Spasenja. Trojično bogoslovlje Spasenja i tajnu određuje i osvećuje trojično bogoslovlje kao takvo. Takođe je tačno i važno obratno. I produbljivanje crkvenog shvatanja spasenja i sakramentalnog života može omogućiti obnavljanje trojičnog bogoslovlja u njegovoj istinskoj egzistencijalnoj perspektivi i, naročito, pomoći da nađemo izlaz iz bogoslovskih ćorsokaka spora o fi lioque.

Boris Bobrinski, „Tajna presvete Trojice“