ONI KOJI SU PORED NAS
Mir sa Bogom proizvodi mir sa sobom. Da li to postoji u našem životu i u nama, mi iznova pokazujemo i potvrđujemo kroz mir sa bližnjim.
Beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija održana 26. juna na svetoj arhijerejskoj Liturgiji u Požarevcu.
Duh Sveti, jedan od Svete Trojice koji samo od Oca ishodi, u vidu ognjenih jezika sišao je na apostole i učenike svoje i konstituisao Crkvu, Crkvu kao Telo Hristovo, kroz koju se produžuje i aktualizuje delo Hristovo. Upravo u toj radosti i toj duhovnoj atmosferi čuli smo reči iz Jevanđelja, reči koje su deo Besede na gori, besede u kojoj nam se otkriva koji je to način života koji treba da bude koren, temelj, ambijent i svakodnevnica nas hrišćana, onih koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetog Duha i na taj način ušli u tajnu jedinstva sa Hristom, tajnu jedinstva koja se manifestuje, potvrđuje i realizuje upravo u svetoj Liturgiji kroz naše pričešćivanje Telom i Krvlju Hristovom, gde postajemo sutelesnici i sukrvnici – jedno sa Njim i jedno među sobom. U Besedi na gori Gospod nam otkriva pravila, principe, puteve, načine i koordinate našeg postojanja koji izražavaju i potvrđuju tu tajnu, a to je jedan i jedinstveni način, krstoliki način, koji se tiče našeg odnosa sa Bogom, ali i našeg odnosa sa bližnjima, sa drugima, sa onima koji su pored nas.
U Besedi na gori, a naročito u ovom delu koji smo čuli, jasno se potvrđuje i jasno nam otkriva sam Gospod da naša vera ili priroda naše zajednice sa Bogom se projavljuje, proverava i pokazuje kroz naš odnos sa našim bližnjim, sa onim koji je pored nas. I na ovom mestu Gospod upotrebljava reč mir koja je bezbroj puta upotrebljena u svetom Jevanđelju. Bezbroj puta Gospod se obraća učenicima svojim i onima koji ga prate, ali i nama do kada je sveta i veka, rečima: Mir vam! – upravo ono što je danas na sve načine i na sve strane ugroženo i upravo ono za čim čezne svaki čovek i ono što se na svakom mestu spominje kao deficitarno.
Međutim, danas kada se govori o miru izostavlja se i zaboravlja ono što je osnova, što je koren, ono bez čega ne postoji nikakav drugi mir, a to je mir sa Bogom. Taj mir, opet sa Bogom, proizvodi mir sa sobom, mir sa bližnjim, mir sa čitavom tvorevinom, ali da li postoji mir sa Bogom u našem životu i u nama, mi opet i iznova pokazujemo i potvrđujemo kroz mir sa bližnjim. Da to kažemo na drugi način: onda kada nemamo mir sa bližnjim, što se jasno i vidljivo može proveriti, nemamo mir ni sa Bogom. Onda kada ne razumemo reč bližnjega, pokazujemo i potvrđujemo da ne razumemo reč Božju. Onda kada odbacujemo Boga, kada se protivimo Bogu, mi to pokazujemo, potvrđujemo i realizujemo kroz protivljenje i kroz nemir koji imamo sa bližnjim.
Dakle, jednom rečju naša vera u Hrista raspetog i vaskrslog potvrđuje se kroz našu ljubav, kroz naše razumevanje, kroz naše prihvatanje bližnjega upravo onakvim kakav on jeste. I zato ne treba da nas čudi što u ovom kratkom odlomku iz Besede na gori Gospod završava svoje slovo rečima: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu (Mat 5,25). I najbolji sud jeste upravo sud svete Liturgije. Tu, na tom sudu, mi se pričešćujemo jednom Krvlju i istim Telom Gospoda našeg Hrista i postajemo jedno. I kako je moguće da onda ne praštamo jedni drugima i da nismo spremni da prihvatimo slabost i nemoć bližnjega, a u isto vreme na svetoj Liturgiji neprestano izgovaramo reči iz molitve Oče naš: Oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim? Dakle, braćo i sestre, ako nema među nama zajednice, ako nema među nama jednom rečju ljubavi, onda se mi oglušujemo i o zajednicu sa Bogom i o ljubav u odnosu na Boga, jer zapovest Božja Ljubi bližnjega svoga kao samo ga sebe ima kao uvod Ljubi Boga čitavim svojim srcem, umom, čitavim svojim bićem. To je jedna te ista zapovest, to je dvojedina zapovest o našoj veri, o našem poverenju i našem poistovećenju sa Gospodom Hristom. Onda kada se sa Njim poistovećujemo po svedočenju i po reči apostola Pavla, koji kaže: Ne živim više ja, nego Hristos u meni, tada se poistovećujemo i sa bližnjim svojim. Onda kada se saraspinjemo sa Gospodom saraspinjemo se i sa bližnjim svojim, ali onda kada se saraspinjemo sa Gospodom onda zajedno sa Njim vaskrsavamo, u Njemu vaskrsavamo i vaskrsavamo svi jedni sa drugima.