ŠTA KOME ZNAČI?
I svakome, osim jednom delu Srba, jasno je koliko se razlikuje pobeda Moskve od pobede Kijeva.
„Svi su za pobedu jedne ili druge strane, niko nije za mir” – glasi još jedna mudra izjava premudrog srpskog predsednika. Ali, šta zapravo znači pobeda jedne, a šta druge strane?
Piše: Andrija Lavrek
Pobeda Rusije/Moskovije znači okupaciju čitave Ukrajine, pogubljenja ili običnu likvidaciju velikog broja Ukrajinaca, hapšenje i zatvaranje drugih, raseljavanje/deportaciju trećih. Sve to mi Ukrajinci tačno znamo, jer je bilo nekoliko puta u 20. veku i mnogo puta ranije, počev od godine osnivanja „komarice” Moskve („Moskva” je u vezi sa ruskom rečju moška i španskom moskito) 1147. Samo dve godine kasnije moskovski knez Jurij Dogorukij je napao, opljačkao i delimično razorio Kijev.
Pobeda Ukrajine podrazumeva povlačenje Putinove vojske sa svih okupiranih teritorija i vaspostavljanje granica iz 1991. godine. Koje uopšte nisu etničke granice – jer, te granice je povlačila opet Moskva i pomerila ih je na jug. Nekada je čitava Belgorodska oblast bila „Slobodska Ukrajina”, i Ukrajinci su nastanjivali deo današnje Rosije sve do Dona (o čemu je pisao i Šolohov u „Tihom Donu”). Naravno, ti Ukrajinci su ili raseljeni ili „rusifikovani” tj. moskovizirani. „Rusifikacija” je apsurdan termin, jer smo mi; Ukrajinci, pravi Rusi, Rusiči, a i Belorusi su mnogo više Rusi od Moskovijana, koji su mešavina Slovena, Ugrofinaca i Tataromongola. Tome su najbolji dokaz „Lenjin” koji je po majci Blank bio Jevrej a po ocu Uljanovu (Ulanovu) Kalmik/Mongol, i Putin za koga jedni tvrde da je ugrofinskog porekla, a drugi ubedljivo dokazuju da je i on Jevrej. Dakle, te delove nekadašnje Ukrajine Kijev ne traži, traži samo povlačenje okupacionih trupa i vaspostavljanje međunarodno priznatih granica. I svakome, osim jednom delu Srba, jasno je koliko se razlikuje pobeda Moskve od pobede Kijeva.
A može li Kijev pobediti kad je Putin pre više od godinu dana zapretio upotrebom nuklearki baš po samom Kijevu? I koliko je ta pretnja ozbiljna? Jer, svako ko zna išta od ruske istorije, čuo je da je „Kijev – matj ruskih gorodov” i ko bi se onda usudio da prevori Kijev u Hirošimu? E, pa, baš tu je najveći problem. Nedavno sam u jednom „ruskom” (moskovskom) tekstu pročitao, u doslovnom prevodu na srpski, sledeće: „Svakome je poznata izreka da je „Moskva majka ruskih gradova“”. Znači, vladari iz Kremlja su u falsifikovanju istorije stigli dotle da proglašavaju Moskvu za najstariji ruski grad, iako postoje na desetine gradova u današnjoj Ukrajini, Belorusiji i Rusiji starijih od Komarice! Ali, ako je Moskva najstariji ruski grad, onda – Kijev više nije potreban! Onda ga se može i sravniti sa zemljom gore nego Marjinku i druge već „oslobođene” ukrajinske gradove! A pošto ne samo što ni Moskalji i Srbi neće žaliti za Kijevom, nego ni Zapad neće zbog Kijeva bombardovati Moskvu i druge ciljeve u Moskoviji, onda je i Putinova pretnja, zapravo, vrlo ozbiljna.
Dakle, put ka vučićevskom miru je očigledan – uništiti Kijev, okupirati Ukrajinu i – zavladaće mir!
Andrija Lavrek/Andrij Lavrik, pisac i prevodilac