PRIJATELJSTVO NAUČNIKA I PESNIKA
Tesla je još kao student čitao pesme čika Jove Zmaja i divio im se, a po povratku u u Ameriku pristupio njihovom prevođenju na engleski jezik.
Sa likom Jovana Jovanovića Zmaja Nikola Tesla se upoznao 21. maja 1892. godine kada je posetio Beograd, a prethodno i rodni Smiljan, Gospić i Zagreb. Tom prilikom mu je Zmaj ispevao poznatu pesmu Pozdrav Nikoli Tesli, objavljenu u više naših listova u to vreme i kasnije.
Dirnut Zmajevom pažnjom da mu napiše i posveti pesmu, Tesla je na svečanosti priređenoj u njegovu čast u Beogradu, prema pisanju ondašnje štampe, poljubivši po patrijarhalnom običaju pesnika u ruku, rekao da je njegove pesme u tuđini „čitao, ljubio i suzama zalivao“.
Svečanost je održana je na tadašnjoj Velikoj školi, koja je bila u Kapetan-Mišinom zdanju, na današnjem Studentskom trgu. Zahvaljujući u prigodnom govoru na počastima i pozdravima, Tesla je, između ostalog, izjavio sledeće:
„U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što to češće biva kod mladih oduševljenih ljudi“, Tesla je tada imao 36 godina i bio je u punoj stvaralačkoj snazi), „ali ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa će mi misao biti da je to delo jednog Srbina. Živjelo srpstvo“).
Tesla je tada, inače, bio svuda dočekan kao narodni velikan, uz razne počasti, ponekad, doduše, i neprilične njegovom imenu i delu, kao odlikovanje Ordenom svetog Save trećeg ili četvrtog stepena… Iako prigodna, Zmajeva pesma je zanimljiva i danas. Prožeta je mislima o vezama, struji, elektricitetu u bukvalnom i metaforičnom smislu, a to, s obzirom na ličnost kojoj su stihovi posvećeni, daje pesmi određeni šarm.
Na to se nadovezuju dalje asocijacije u različitim varijacijama o Teslinoj bliskosti i vezi sa zemljom i narodom iz kojeg je ponikao, uključujući tu i metaforu o stablu i lišću, o narodu i pojedincu. Inventivna je i pesnikova igra rečima o Kolumbiji (Americi) i „kolumbovanju“ kao svekolikom otkrivanju i prodoru umom u novo i nepoznato.
Teslini biografi ističu da je on uvek pravio jasnu razliku između istraživača i pronalazača, jer onaj prvi poseduje kreativnu ideju, a drugi je razvija i iskorišćava, realizuje. Tesla je sebe smatrao istraživačem, pa je tako njegov način razmišljanja bio prvenstveno intuitivan i imaginaran, kao kod pesnika i umetnika, i po tome je i on pesnik, koji se samo služi drugim rečnikom i simbolima…
Uostalom, Tesla nije voleo samo da čita. Prema jednom svedočanstvu njegovih rođaka i prema njegovim autobiografskim zapisima, on je kada je stigao u SAD 1884. godine, u skromnom prtljagu nosio i sveščicu vlastitih stihova.
Tesla je na velikoj izložbi tehnike u Čikagu 1893. godine, prikazujući jedan od svojih izuma – fluorescentno svetlo, njime ispisao Zmajevo ime kao ilustraciju. Tada je prikazao i ono čuveno jaje koje se neprestano obrće, asocirajupi time na Kolumba, otkrivača Amerike.
Inače, Tesla je još kao student čitao Zmajeve pesme i divio im se, a prema svedočanstvu porodice, on je u Ameriku sa sobom poneo knjigu Zmajevih pesama i zbirku narodne poezije.
U jeku istraživačkih radova iz elektrotehnike (te 1892. godine u leto eksperimentisao je sa bežičnim prenosima energije), pristupio je prevođenju Zmajevih pesama na engleski jezik. Hteo je da upozna američke čitaoce sa Zmajevom poezijom i ujedno da im skrene pažnju na duhovno blago srpskog naroda.
Tada je preveo u prozi, doslovno, četiri Zmajeve pesme: Tri hajduka, Dva sna, Ciganin hvali svoga konja i Tajna ljubav.
Te pesme je Teslin prijatelj R. A. Džonson „upesmio“ u stihove. Pesme su objavljene, zajedno s Teslinim člankom o Zmaju i našoj narodnoj poeziji, u njujorškom časopisu „The Century Magazin“, br. XLVII za 1894. godinu, koji je Džonson uređivao.
Tesla je poslao taj članak i prevode pesama sestri Marici (udatoj Kosanović), koja ga je uputila listu „Srbobran“ u Zagrebu, gde je i objavljen u prevodu na srpski jezik. Kako je to bio list s malim tiražom, taj članak je nekako ostao nezapažen.
Iz knjige „Teslin doprinos nauci, kulturi i savremenoj civilizaciji“