UTICAJ NA MOZAK
Kada smo pod stresom, za mnoge od nas hrana, i to ona nezdrava i masna, predstavlja neku vrstu utehe.
Studija Univerziteta u Koloradu otkrila je da kod životinja masna hrana ometa rezidentne crevne bakterije, menja ponašanje i, preko složenog puta koji povezuje creva sa mozgom, utiče na hemikalije u mozgu na načine koji podstiču anksioznost.
Svi znaju da ovo nije zdrava hrana, ali mi smo skloni da o njoj razmišljamo strogo u smislu povećanja telesne težine. Međutim, treba da shvatimo da sva masna nezdrava hrana takođe utiče i na naš mozak, na način koji može da podstakne anksioznost.
Istraživački tim je podelio adolescentne pacove u dve grupe. Polovina je imala standardnu ishranu od oko 11 odsto masti tokom devet nedelja, dok su ostali dobili ishranu sa visokim sadržajem masti od 45 procenata, koja se sastoji uglavnom od zasićenih masti iz životinjskih proizvoda.
Tokom studije, istraživači su sakupljali uzorke fekalija i procenjivali mikrobiom životinja ili crevne bakterije. Posle devet nedelja, životinje su podvrgnute testovima ponašanja.
U poređenju sa kontrolnom grupom, grupa koja je jela hranu sa visokim sadržajem masti nije dobila na težini, ali životinje su takođe pokazale značajno manju raznolikost crevnih bakterija. Uopšteno govoreći, veća raznolikost bakterija povezana je sa boljim zdravljem.
Grupa na ishrani sa visokim sadržajem masti takođe je pokazala veću ekspresiju tri gena (tph2, htr1a i slc6a4) uključenih u proizvodnju i signalizaciju neurotransmitera serotonina, posebno u regionu moždanog stabla poznatom kao dorzalno jezgro, koje je povezano sa stresom i anksioznošću.
Dok se serotonin često smatra „hemikalijom“ u mozgu koja označava dobar osećaj, određene podgrupe serotoninskih neurona mogu, kada se aktiviraju, da izazovu reakcije slične anksioznosti kod životinja. Posebno povećana ekspresija tph2 je povezana sa poremećajima raspoloženja i rizikom od samoubistva kod ljudi.
Istraživači zato tvrde da je grupa sa visokim sadržajem masti u suštini imala „molekularni potpis“ stanja visoke anksioznosti u svom mozgu.
Nezdrav mikrobiom ugrožava sluzokožu creva, omogućujući bakterijama da uđu u cirkulaciju tela i komuniciraju sa mozgom preko vagusnog nerva, puta od gastrointestinalnog trakta do mozga.
Ipak, treba naglasiti da nisu sve masti loše i da zdrave masti poput onih koje se nalaze u ribi, maslinovom ulju, orasima i semenkama mogu biti antiinflamatorne i dobre za mozak.
Tako da je savet – jedite što više različitih vrsta voća i povrća, dodajte fermentisanu hranu u svoju ishranu kako biste podržali zdrav mikrobiom. Takođe, ako jedete pljeskavicu ili nešto slično, dodajte tome parče avokada, jer neka istraživanja pokazuju da dobra mast može da se suprotstavi nekim lošim.