SVETINJA ŽIVOG GOSPODA
Ljudsko telo nije stvoreno da bude tamnica ili otpad, već hram u kome će se nastaniti živi Gospod.
Pomislite kako je divan ovaj hram sazdan od Boga – ljudsko telo!
Uzmite, na primer, slezinu. Njena uloga je da preuzima milione crvenih krvnih zrna koja se svakodnevno troše, da obnovi gvožđe u njima i vrati ga u krvotok, koji ga dalje nosi do koštane srži, gde se stvaraju nove ćelije. Ako ta funkcija propadne, taj mali delić gvožđa nedostaje i vi patite od nedostatka gvožđa, od bolesti koja se zove anemija.
Pomislite na srce – mišićnu masu koja pravi sto hiljada otkucaja svakog dana, i svakih dvadeset četiri sata napravi toliko energije da bi se teret težak dve funte mogao podići do visine od dvanaest milja, baš kao što za isto vreme potisne deset tona krvi kroz oko sto hiljada milja cevi. Taj neverovatan mišić pumpa krv kroz neverovatno rastojanje arterija i vena svake dvadeset tri sekunde, podižući pedeset tona krvi između dva izlaska sunca.
Zamislite još jednog člana tog Božijeg hrama – ljudskog tela – tj. mozak sa njegovih devet milijardi i dvesta miliona nervnih ćelija, a svaka od njih je složenija od najsloženijeg računara koji čovek može da napravi.
Nije nikakvo čudo što je veliki pisac Vilijem Šekspir rekao da je čovek remek delo plemenitog porekla, neograničenih sposobnosti, zadivljujućeg oblika i pokreta nalik anđelu.
Lako je zaključiti da to i takvo ljudsko telo nije stvoreno da bude tamnica ili otpad, već hram u kome će se nastaniti živi Bog. Osim Njega, drugi nemaju pravo da tu stanuju. Ako bi se to dogodilo, došlo bi do jada, nesreće, pakla. Jer mi smo hram živog Boga.