UZROČNO POSLEDIČNO
Jedna od najdetaljnijih studija do sada je učvrstila vezu koju imaju autizam kod dece i onoga što se nalazi u crevima.
Nova analiza nije proučavala samo bakterije koje potiču iz digestivnog trakta, već i gljivice, arheje i viruse koji se tamo mogu naći.
Tim, predvođen istraživačima sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu, razvio je sveobuhvatan test koji otkriva korelaciju između promena u celokupnom sastavu mikrobioma creva i dijagnoze poremećaja iz spektra autizma, prenosi Science alert.
Iako još uvek ne razumemo ovu vezu, dokazi o izgradnji nude nove načine za dijagnostikovanje i razumevanje autizma.
„Ono što je uzbudljivo u vezi sa ovom studijom je to što otvara mogućnost istraživanja specifičnih biohemijskih puteva i njihovog uticaja na različite karakteristike autizma“, kaže neuronaučnik Bismadev Čakrabarti sa Reading University u Velikoj Britaniji, koji nije bio povezan sa istraživanjem.
On je dodao da bi to takođe „moglo da obezbedi nove načine otkrivanja autizma, ako se ispostavi da mikrobni markeri jačaju sposobnost genetskih i bihejvioralnih testova za otkrivanje autizma“.
„Buduća platforma koja može kombinovati genetske, mikrobne i jednostavne procene ponašanja mogla bi da pomogne u rešavanju jaza u otkrivanju“, naveo je on.
Veza između izmenjenog sastava mikrobioma creva i autizma prikuplja sve više i više dokaza, iako razlog za vezu još nije utvrđen. Ali još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako naš mikrobiom creva . odnosno napredna zajednica mikroorganizama koja živi u digestivnom traktu, utiče na naše raspoloženje, misli, pa čak i na donošenje odluka.
Prethodna istraživanja o vezi između mikrobioma i autizma fokusirala su se isključivo na razlike u bakterijama. Da bi detaljnije istražili ovaj fenomen, gastroenterolog Siev Ng sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu i njene kolege proširile su svoj fokus kako bi uključile ceo metagenom creva.
Oni su sekvencirali uzorke fekalija od 1.627 dece, sa i bez dijagnoze autizma, posmatrajući različite mikrobe koji se mogu naći u njima. I ova analiza je otkrila neke velike razlike u mikrobiomima dece sa autizmom.
Istraživači su identifikovali 14 arheja, 51 bakteriju, sedam gljivica, 18 virusa, 27 mikrobnih gena i 12 metaboličkih puteva koji se razlikuju između neurotipične dece i dece sa autizmom.
Unoseći svoje podatke u algoritam za mašinsko učenje, bilo koje od ovih mikroba moglo bi dati dijagnostičku tačnost koja je bila bolja od nasumičnih nagađanja, ali ne i neverovatno dobra. Ali kombinovanje svih podataka za procenu više skupine mikroba koja je uključivala 31 marker dala je daleko veću stopu dijagnostičke tačnosti, između 79,5 i 88,6 odsto, u zavisnosti od starosne grupe.
To je jedna od najširih, najsveobuhvatnijih studija te vrste do sada sprovedenih, a rezultati ne samo da potvrđuju vezu između creva i autizma, već takođe nude put napred za obe studije o mehanizmima iza autizma i testiranju za njega kod dece. na relativno direktan i neinvazivan način.
„Ovo je dobro osmišljen i izveden projekat koji je obuhvatio niz zbunjujućih faktora i potvrdio rezultate u više nezavisnih uzoraka“, kaže Čakrabarti i dodaje da sa rezultatima ove studije, sočivo kroz koje se posmatra mikrobiota unutar autizma je definitivno prošireno.
„Postoji čak i mogućnost da se koriste mikrobni markeri iz više skupina za pomoć u dijagnozi autizma“, smatra on.
Izvor: N1