HIP-HOP

Svi su se mrdali, skakali i vrteli ukrug. Posle smo počeli da učimo različite plesove, i odmah sam znala da mi se najviše dopada hip-hop.

Moji roditelji su želeli da sviram violinu. Ipak, odustali su posle dve godine. Triput su mi menjali nastavnika. Treći im je najzad rekao da od toga nema ništa. Bili su to najodvratniji časovi koje su mogli da mi prirede. Neopisivo dosadni i mučni. Ja sam želela da plešem! Uostalom, i sami su videli da svaki slobodan trenutak provodim pred ogledalom. Vežbala sam različite pokrete i koreografi je koje sam pohvatala na televiziji.

hip hop

I odlično se namestilo, jer baš kad sam krenula u prvi razred, u Domu kulture su oglasili upis u novu plesnu školu Junior Dance. Još sam na prvom času shvatila da je to to! Nisam mogla da dočekam petak. Punih sat vremena smo igrali uz muziku i učili razne plesove.

„Premali ste da biste se odmah opredelili za određeni stil”, govorili su nam instruktori. „Za početak treba samo da se krećete uz muziku.”

Svi su se mrdali, skakali i vrteli ukrug. Posle smo počeli da učimo različite plesove, i odmah sam znala da mi se najviše dopada hip-hop. I kod kuće sam neprestano vežbala. Čak sam i za rođendan dobila kurs hip-hopa na ce-deu.

Jednom sam čula mamu kako kaže tati u kuhinji:

„Više bih volela da uči neki drugi ples. Zašto ih ne uče da plešu valcer ili tango?”

„Ima vremena za valcer i tango”, tata je imao sasvim drugačije mišljenje. „Zar ne znaš da sada sva deca žele da đuskaju kao oni klinci na televiziji? To su njihovi idoli, kao što su nama bili pevači.”

„Znam, znam, ali taj hip-hop mi je nekako sav… izuvijan.”

Tata se zasmejao iz sveg glasa i pozvao me u kuhinju.

„Nato, da li vi u plesnoj školi učite samo taj hip-hop?”

„Naravno da ne!” Morala sam sve da im objasnim. „Ali hip-hop je najbolji, najzanimljiviji. I pred kraj godine ćemo osmisliti zajedničku tačku i imaćemo nastup. Doći ćete da me gledate?”