REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Često dremanje preko dana pokazatelj je većeg rizika od visokog krvnog pritiska ili moždanog udara, otkriva velika nova studija.
„Iako dremanje samo po sebi nije štetno, mnogi koji dremaju tokom dana to čine jer se ne naspavaju tokom noći. Loš san povezan je sa lošim zdravljem, a često dremanje tokom dana nije dovoljno da to nadoknadi“, kaže klinički psiholog Majkl Grandner, koji nije bio uključen u sprovođenje studije.
Kod učesnika istraživanja koji su u praksi dremali tokom dana zabeležena je 12 odsto veća šansa da će s vremenom dobiti visoki krvni pritisak i čak 24 odsto veće šanse da će dobiti moždani udar, u poređenju s ljudima koji nisu spavali tokom dana.
Međutim, kod osoba mlađih od 60 godina, svakodnevno dremanje pojačava rizik od visokog krvnog pritiska za 20 odsto u poređenju s ljudima koji dremaju, ali to čine retko, pokazuje studija objavljena u časopisu Američkg udruženja za srce (AHA). Ovo udruženje je nedavno dodalo trajanje sna na svoj spisak osam osnovnih uslova za optimalno zdravlje srca i mozga.
Rezultati su ostali isti čak i nakon što su istraživači izbacili pojedince koji i inače imaju visok rizik od hipertenzije i moždanih udara, uključujući one kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 2, već postojeći visok krvni pritisak, visok holesterol, poremećaji spavanja, ali i one koji rade u noćnim smenama.
„Ovi rezultati pokazuju da dremanje povećava broj slučajeva hipertenzije i moždanih udara, čak i nakon uzimanja u obzir mnogih varijablia za koje znamo da su povezane s rizikom od kardiovaskularnih bolesti i moždanih udara“, kaže dr Filis Zi, direktorka Centra za cikardijsku i medicinu sna na medicinskom fakultetu u Čikagu, koja nije bila uključena u studiju.
Ona dodaje da „s kliničke tačke gledišta, ovo naglašava koliko je važno da lekari redovno pitaju pacijente o njihovim navikama dremanja tokom dan, kao i umora, i da uzmu u obzir druge faktore, jer tako mogu da umanje rizik od kardiovaskularnih bolesti“.
Dugo dremanje je štetnije
Studija je proučavala podatke od 360.000 učesnika koji su podelili informacije o svojim navikama o dremanju sa Biobankom u Velikoj Britaniji – velikom biomedicinskom bazom podataka koja je podatke skupljala od stanovnika Velike Britanije u periodu od 2006. do 2010.
Učesnici u studiji redovno su davali uzorke krvi, urina i pljuvačke i odgovarali na pitanja o dremanju četiri puta tokom četverogodišnje studije.
Ipak, studija je skupljala podatke samo o učestalosti dremanja, a ne trajanju, i oslanjala se na podatke koji su davali sami učesnici, što predstavlja ograničenje jer ljudi često ne mogu da se sete tačnih informacija.
„Nisu definisali šta je tačno „dremanje“. Ako ćete spavati sat ili dva, to više i nije dremanje”, kaže specijalista za san, dr Rej Dasgupta, asistent kliničke medicine na Univerzitetu u južnoj Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju.
Doktor ističe da „dremanje koje vam napuni baterije, a traje između 15 i 20 minuta između podneva i dva popodne je apsolutno dobra stvar ako vam nedostaje sna“.
On dodaje da „ako patite od hronične nesanice, ne preporučujemo vam drijemanje jer zbog njega nećete moći da spavate noću“.
Većina ljudi u studiji koji su redovno dremali takođe su bili pušači, svakodnevno su konzumirali alkohol, hrkali su, patili od nesanice ili su se izjasnili kao „noćne ptice“.
Mnogo tih faktora može da utiče na kvalitet i količinu sna, kaže dr Dasgupta.
On dodaje da loš san dovodi do „preterane iscrpljenosti tokom dana što može da dovede do previše dremanja tokom dana“.
„Uveren sam da je dremanje upozorenje da se kod osobe zapravo radi o nedijagnostikovanom poremećaju spavanja“, upozorava dr Dasupta.
Osim toga smatra da se poremećaji spavanja povezuju sa pojačanom koncentracijom hormona za regulaciju stresa i težine, što može da dovede do gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2, a sve to su rizični faktori za srčane bolesti.
Izvor: N1