VISOKA KONCENTRACIJA
Upotreba organske hrane trebalo bi da znači zdraviju ishranu, a da li je to istina? Rezultati jedne studije dali su sasvim drugu sliku.
Mladi ljudi koji konzumiraju više organske hrane imaju više toksina u krvi i urinu u poređenju sa onima koji to ne čine, prema studiji koju je sproveo stručnjak za rak Nik van Larebek, bivši član Saveta za superiorno zdravlje, piše Brasels tajms (The Brussels Times).
Pre četiri godine, Van Larebek je započeo svoje istraživanje na osnovu pitanja „da li je organska hrana zdravija?“ On i njegov tim su pretpostavljali da će potvrditi da je organska hrana zaista zdravija. Međutim, rezultati su ispričali sasvim drugačiju priču.
„Naša radna hipoteza bila je da veća konzumacija organske hrane ide ruku pod ruku sa manje pesticida. Međutim, ispostavilo se da to nije slučaj“, rekao je Van Larebek za VRT, prenosi ovaj medij. „Naprotiv, primećene su i veće koncentracije drugih zagađivača. Na primer, olova (koje je toksično za mozak), arsenika i organskih hlorovinskih jedinjenja, koja su kancerogena“.
Naučnici su proučavali prisustvo ovih supstanci u reprezentativnom uzorku od 600 flamanskih adolescenata. Među onima koji su izjavili da prosečno konzumiraju organsku hranu više od 7,5 puta nedeljno, piše ovaj medij, brojke su bile izuzetno visoke: za neke toksine, koncentracije u njihovoj krvi bile su 20 odsto, 30 odsto ili čak 40 odsto više od normalnih.
Problem najveći u jajima, mlečnim i orašastim proizvodima
Van Larebek je verovao da su ove koncentracije previše visoke i započeo je trogodišnji proces ispravljanja podataka, piše Brasels tajms. Poseban fokus je bio, kako se navodi, na konzumiranju proizvoda visokog sadržaja masti, dojenju (koje takođe prenosi zagađivače), indeksu telesne mase i polu. Kada su ovi faktori analizirani, razlike su bile znatno manje, ali i dalje značajne.
Istraživači su zaključili da što više ljudi konzumira „bio“ hranu, to više toksina ima u njihovoj krvi i urinu. To uključuje: olovo, arsenik, PCB118 i PCB153, supstancu PFAS PFNA, različita druga jedinjenja hlora i glifosat. Zapaženo je, kako piše, da je problem najveći u jajima, mlečnim proizvodima, semenkama i orašastim plodovima – mnogo više nego u krompiru, povrću ili voću.
Budući da je organski poljoprivredni uzgoj namijenjen proizvodnji zdravije hrane bez upotrebe pesticida, ova saznanja su postavila nekoliko važnih pitanja. Van Larebek smatra da su rezultati uglavnom posledica ogromnog zagađenja životne sredine u regionu, što takođe utiče na organsku poljoprivredu, piše ovaj medij.
Ranija istraživanja, piše Brasels tajms, već su pokazala da jaja iz slobodnog uzgoja kokošaka u vlastitom vrtu ili domaći uzgojeni povrće nose veće rizike u odnosu na „normalnu“ hranu. Međutim, Liva Verkauteren (Lieve Vercauteren), direktorka udruženja za organsku poljoprivredu BioForum Flandrija, smatra da su rezultati studije „žalosni“, kako navodi ovaj medij.
„Pilići žive napolju i mi znamo, još od PFAS krize, da se zagađivači skladište u jajima prilično brzo. Organski krave takođe pasu napolju koliko god je to moguće. To bi moglo da objasni razliku“, rekla je VRT-u, prenosi ovaj medij. „Imam osećaj da je organska hrana kanarinka u rudniku“, dodaje se u tekstu.
Ona je rekla da se organska hrana proizvodi da bude čistija od konvencionalne poljoprivrede, te da samo pokušava da obnovi prirodnu ravnotežu. „Ali činjenica da očigledno više nije moguće proizvesti hranu na prirodan način snažan je signal da nešto duboko nije u redu. Mi smo prve žrtve jako zagađenog okruženja“, piše Brasels tajms.
Van Larebek je pomenuo zagađenje životne sredine, ali je takođe postavio pitanje da li postoji prevara u organskom sektoru. „To što ljudi ipak koriste određene supstance u organskom uzgoju, ili što se proizvodi koji nisu organski predstavljaju kao takvi (moguće su objašnjenja)“.
Federalna agencija za sigurnost lanca hrane u Belgiji (FASFC) izjavila je da su rizici po javno zdravlje ograničeni i da se sva hrana ispituje – bez obzira nosi li „organsku“ oznaku ili ne, naveo je ovaj medij. Jasni podaci, s razlikom između organske i neorganske hrane, ne postoje, piše Brasels tajms.
Međutim, Van Larebek je istakao, piše, da potencijalni zdravstveni rizici ne bi trebalo da se olako shvataju. „Zdravstveni rizici su zaista ozbiljni. Postoji sve više podataka koji pokazuju da zagađenje uopšte određuje rizik od kancera ili drugih bolesti. Nedavno italijansko istraživanje pokazuje da zagađenje igra veću ulogu u tome nego zdrav način života. To nas košta između pet i deset godina života“, rekao je on, prenosi ovaj medij.
Stoga ona poziva na komparativno istraživanje razlika između organske i druge hrane, po prisustvu zagađivača u samoj hrani, stoji u tekstu.
Izvor: N1
Веома манипулативно написано! Нигде не пише где “ бивши “ члан Савета за супериорно здравље. сада ради тј у каквој институцији да би се једна непокривена информација бива покривена још једном као Брисел Тајм а онда се информација кубира са N1. Ту нема ни Н од независног истраживања. Корупција на релацији хемијска индустрија – истраживачи је неизмерна и много се улаже новца да би конзументи променили мишљење.
Pa, „bila jednom jedna studija. Kakva studija? Strašna studija!“
Organska hrana skupa a Bilovo i Klausovo meso iz epruvete i skakavci mnogo bre zdravi.
Ali dobro. Računaju oni itekako s tim da um ne verujemo. A i mi itekako racunamo s tim da to oni sve za naše dobro rade. Filantripčine li nijedne more bre ;-) Ljubavi, cmokić