POMOĆ PRI PAŽNJI KOD DECE
Izoflavoni su prirodni sastojci koji se sreću kod raznih biljaka, a posebno je to slučaj sa sojom i proizvodima od ove mahunarke.
Nova studija je pokazala da su izoflavoni iz sojine hrane uticali pozitivno na sposobnosti razmišljanja i pažnje kod dece školskog uzrasta koja su je konzumirala.
Ovi nalazi otvaraju put za buduća istraživanja koja imaju za cilj otkrivanje kako namirnice od soje mogu pozitivno da utiču na kognitivne sposobnosti dece.
Izoflavoni su prirodna jedinjenja koja se nalaze u raznim biljkama, posebno u soji i proizvodima od soje. Iako su prethodna istraživanja kod odraslih sugerisala da izoflavoni soje mogu poboljšati pamćenje, te koristi nisu dobro proučavane kod dece.
Hrana od soje često nije redovan deo ishrane dece u SAD ni širom sveta. Studija koju je predstavila Ajla Bristina, doktorand neuronauke sa Univerziteta Ilinois, pruža dokaze o važnosti hranljivih materija koje se nalaze u hrani od soje za kogniciju u detinjstvu.
Da bi ispitali potencijalne prednosti sojinih izoflavona, američki istraživači su ispitali ranije dostupne podatke iz studije poprečnog preseka koja je uključivala 128 dece uzrasta od 7 do 13 godina. Koristili su informacije iz sedmodnevne evidencije o ishrani da bi izračunali prosečni unos hrane za svako dete, uključujući količine konzumiranih makronutrijenata, mikronutrijenata, vitamina i izoflavona.
Da bi procenili opšte intelektualne sposobnosti dece, istraživači su koristili set testova prilagođenih nivou njihovih razreda. Takođe su merili sposobnosti pažnje pomoću kompjuterizovanog zadatka poznatog kao bočni zadatak, dok je elektroencefalografska (EEG) aktivnost snimljena i korišćena za merenje brzine obrade informacija i pažnje.
„Nijedna druga studija nije ispitivala povezanost između sojinih izoflavona i sposobnosti pažnje koristeći EEG ili slične mere za snimanje električne aktivnosti koju generiše mozak“, rekla je Bristina.
Sve u svemu, analiza je otkrila da su deca u studiji imala tendenciju da konzumiraju male količine hrane od soje koja sadrži izoflavone. Međutim, oni koji su konzumirali više sojinih namirnica davali su brže odgovore tokom zadataka pažnje i pokazali veću brzinu obrade. Nije primećena povezanost između unosa sojinih izoflavona i opšte intelektualne sposobnosti.
„Deca u našoj studiji konzumirala su u proseku 1,33 mg izoflavona dnevno, što je relativno malo, ali je u skladu sa prethodno prijavljenim vrednostima za SAD. Potrošnja soje za pojedinačne učesnike kretala se u rasponu od 0 do 35 mg na dan. Da bi se ovo stavilo u perspektivu, porcija sojinog mleka žobezbeđuje oko 28 mg izoflavona, porcija tofua daje oko 35 mg i pola šolje parenog edamamea (jelo od nezrelog zrna soje) obezbeđuje oko 18 mg izoflavona“, objasnila je Bristina.
Ona kaže da su korelacione studije, poput ove, samo prvi korak.
„Da bismo bolje razumeli efekte jedenja sojine hrane na kognitivne sposobnosti dece i preciznu količinu unosa izoflavona neophodnu da bi se izazvalo brže vreme odgovora, biće potrebni dodatni pristupi“, zaključuje Bristina.