PROMOCIJA
Nedavno sam saznao da se u našem gradu, mada bih pre rekao da je, zbog mnogo čega, pre palanka nego grad, održava promocija romana jednog ovdašnjeg književnika.
Dobrom vinu ne trebaju govornici!
Čileanska izreka
Volim dobro vino, uglavnom belo, mada nisam baš zakeralo po tom pitanju. Samo nek je dobro. I ne mora da bude skupo, jer, verujte mi, cene vina vrlo često ne prate kvalitet. A možda i grešim. Jer, ko sam ja da ocenjujem kvalieta vina? Somelijer sigurno nisam. Samo ljubitelj, ajd da ne kažemo kvalietnog, jer taj termin mi je malo nategnut, već, pitkog vina.
I tako, jednom prilikom čujem da se priređuje degustacija vina, na koju sam i ja imao pristup, pa ko velim ajd da odem, da nešto naučim. Okupilo se tu sveta, verovatno dobri poznavaoci vina, mada bih po sastavu posetilaca rekao da su probrani dobro situirani ljubitelji vina. Dvoje lepih, mladih, veštih i sa rečima, i sa ljudima, počeli su izlaganje o karakteristikama nove marke vina poznatog proizvođača, organizatora ove promocije. Počeli su od toga kako i zašto je dato ime ovoj novoj marki, da bi onda prešli na opisivanje specifičnosti karakteristika ovog vina, koje ga izdvaja od drugih u toj kategoriji. Govorili su o boji, mirisu, ukusu, aromi, bukeu. Od svega sam zapamtio samo da su spomenuli da ima začinski miris – na biber, i voćni – na badem, što me je i iznenadilo i zbunilo. I bilo mi je krivo što pre toga nisam probao to vino kako bih mogao da pratim i proveram to što pričaju. A nakon završenog izlaganja bila je degustacija i razgovori o utiscima poestilaca, ali za mene bi bilo interesantnije da sam imao priliku da vino degustiram pre početka performansa.
Nedavno sam saznao da se u našem gradu, mada bih pre rekao da je, zbog mnogo čega, pre palanka nego grad, održava promocija romana jednog ovdašnjeg književnika. Poučen pređašnjim iskustvom, a uz to ubeđen da se u književnost razumem nešto više nego u vina, nađem tu knjigu i pročitam roman, kako bih mogao pratiti izlaganja eminentnih stručnjaka iz te oblasti. I ne samo da sam roman pročitao jednom, iako mi se učinilo da je i to previše, pročitah ga još jednom, ne bih li pronašao ono što treba da daje smisao čitanju, a šta nisam našao u prvom pokušaju.
Ovako pripremljen došao sam da čujem šta će reći oni kojima je to profesija. Prva je govorila gospođa u godinama, koja poznaje autora od njegove prve objavljene knjige pesama. Govorila je biranim rečima, veoma pohvalno, mada, učinilo mi se, negde u pozadini ima neku rezervu na roman u celini. Mada, možda je to samo moj utisak, kako bih učvrstio svoje viđenje pročitanog. Nakon nje, govorio je gospodin srednjih godina, književnik i književni kritičar, elokventan i izuzetno vešt govornik. Slušajući ga, nisam mogao da se nadivim kako majstorski sklapa rečenice, koje filigranski uobličavaju ideju, odnosno misao. Ni jednom da zapne, da napravi nepotrebnu pauzu, da nepotrebno naglasi neku reč, a da pri tom o romanu o kome je reč govori sa toliko lepih reči da sam se pri kraju upitao, da li on govori o romanu koji sam ja čitao…