BESEDA NA PETROVDAN
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit nemački g. Grigorije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru.
Posle čitanja jevanđelskog odeljka, mitropolit Grigorije se obratio prisutnima:
„Draga braćo i sestre, danas slavimo svete apostole Petra i Pavla. U najkraćem, ova dva apostola su na dva različita načina pronašli Spasitelja i spasenje, a što je najkarakterističnije za njih dvojicu – oni su apostoli, učitelji pokajanja. No, oni nisu bili učitelji pokajanja jer su sami propovedali pokajanje, već su se oni sami, poznato je, kajali za svoje slabosti, postupke, nemoći. Apostol Petar je bio od početka sa Hristom, ali na kraju, kada je trebalo podneti krst i stradanje, pokazao se kao čovek slab, i posle toga Hristos ga je primio jer je izlio velike suze pokajanja. Sa druge strane, apostol Pavle je u početku bio protiv Hrista, ali kad je Hristovo srce dotaklo njegovo srce, on je postao večni, neućutni, pokajnik i iskreni, preumljeni, sledbenik i učitelj Hristove nauke. Braćo i sestre, u jednoj trenutku, u ovom Jevanđelju koje smo danas čitali, Hristos pita svoje učenike o sebi na čega Petar ispoveda da je On Hristos, Sin Boga živoga. To je, braćo i sestre, najvažnije šta treba da spoznamo, najvažnije što treba da naučima u ovom svetu i u ovom veku. Hristos kao Sin Boga živoga može da nam da spasenje, isceljenje, može da nam da večni život, ali za to postoji jedan uslov, a to je da već ovde, u ovom životu, koji nam je darovan, svežemo što je za vezanje i razrešimo što je za razrešenje. Treba da naše grehe položimo pred Boga, kao i da ono što ne valja u nama odbacimo, odnosno, da se od toga razrešimo. Jer, rečeno je: „Što god svežete na zemlji, biće svezano i na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno i na nebu“ (Mt 18,18). A stvari na zemlji se razrešuju tako što stanemo pred lice Božje i što iskreno priznamo da smo nešto nevaljalo uradili, priznajemo da to ne želimo nadalje da činimo, već želimo da se promenimo, odnosno da se pokajemo. I ono što je dobro, to će ostati u misli i srcu Božijem, a rđavo izbrisano, što je velika uteha za nas, braćo i sestre. To je veliki blagoslov jer svi mi koji na zemlji živimo i telo nosimo grešimo. Ali, to što sagrešimo, treba da razrešimo. Bože, daj! Amin!“
Izvor: Eparhija diseldorfska i nemačka