NAPREDNA TEHNOLOGIJA
Tehnike snimanja kao što su ultrazvuk, CT i MRI trenutno se koriste za dijagnozu kardiovaskularnih bolesti, ali ne daju detaljne strukturne informacije o tome šta se dešava u organu.
Istraživači su razvili tehnologiju snimanja bez presedana – trodimenzionalnu vizualizaciju srca, koja hvata najsitnije detalje. Nazvana je „Google Earth“ ljudskog srca, i ubrzaće kardiovaskularnu medicinu.
Tako snimljeno ljudsko srce nikada ranije nije viđeno.
Svaki detalj organa snimljen je korišćenjem nove tehnologije koju su razvili istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i Evropskog centra za sinhrotronsko zračenje (ESRF) kao deo nove studije.
Dva cela ljudska srca – jedno zdravo i jedno bolesno – snimljena su u 3D detaljima bez presedana, hvatajući anatomsku strukturu organa do 20 mikrometara, pola širine ljudske dlake.
Slike su snimljene rendgenskom tehnikom pod nazivom Hierarchical Phase-Contrast Tomographi (HiP-CT).
„Ovo je tehnika na koju smo čekali dugi niz godina. Na neki način, to je novi oblik CT snimanja koji nam omogućava da vidimo stvari koje nikada ranije nismo mogli da vidimo“, kaže profesor Endrju Kuk sa Instituta za kardiovaskularne nauke UCL i koautor studije.
Prema podacima Univerzitetskog koledža u Londonu, kardiovaskularne bolesti su najveći ubica na svetu – samo je ishemijska bolest srca, slabljenje srca uzrokovano smanjenim protokom krvi, bila odgovorna za 16% smrtnih slučajeva širom sveta u 2019.
Naučnici se nadaju da će HiP-CT skeniranje, nazvano „Google Earth ljudskog srca“, pomoći u istraživanjima koja su do sada bila nemoguća.
„To nam daje potpuno novu perspektivu srca. Upoređuje se sa Google mapama. Tako da možemo da vidimo celo srce, kao što vidite celu zemlju, a zatim zumirate na nivo ulice, a zatim dalje na nivo ćelije, tako da zaista možemo veoma dobro da vidimo vezu između komponenti, a to je od suštinskog značaja za razumevanje određene vrste aritmija“, objašnjava profesor Kuk.
Tehnike snimanja kao što su ultrazvuk, CT i MRI trenutno se koriste za dijagnozu kardiovaskularnih bolesti, ali ne daju detaljne strukturne informacije o tome šta se dešava u organu.
Kliničari obično moraju da iseku organe na delove, a zatim ih skeniraju da bi dobili detaljan pregled.
Međutim, prema profesoru Kuku, HiP-CT skeniranje može dovesti do poboljšanja lečenja i hirurških ishoda.
Nova tehnika skeniranja biće posebno korisna za hirurge pripravnike.
„Tradicionalni način na koji se hirurzi trenutno uče je ili slikama u udžbenicima ili dvodimenzionalnom slikom. Ili su obučeni u operacionoj sali. Prilično je izazovno obučavati hirurge u operacionoj sali, jer će specijalizant imati drugačiju perspektivu. Oni stoje na suprotnoj strani stola od glavnog hirurga. Zato oni sve vide naopako“, kaže Kuk.
Dok je snimanje dva srca važna prekretnica za kardiovaskularnu medicinu, istraživači kažu da će biti potrebno snimiti više srca da bi se dobio pravi osećaj međuindividualnih varijacija, uzimajući u obzir razlike u godinama, polu, etničkoj pripadnosti i bolesti.
Ovo istraživanje UCL i ESRF deo je projekta „Atlas ljudskih organa“, koji ima za cilj uspostavljanje otvorene naučne baze podataka slika svih ljudskih organa u zdravlju i bolesti.
„Do sada smo snimili osam glavnih organa. Snimili smo srce, mozak, pluća, koja su prva snimljena tokom Covida, bubrege, slezinu, do sada gledamo rak dojke i prostate“, kaže profesor Piter Li, stariji autor studije sa UCL.
Dva srca korišćena u studiji snimljena su korišćenjem hijerarhijske fazne kontrastne tomografije (HiP-CT) u Evropskom postrojenju za sinhrotronsko zračenje u Grenoblu, Francuska.
Izvor: HRT