SKOK
Dok je Srbija zabeležila najveći rast cena kvadrata u toku godine, postoji jedna zemlja u Evropi koja i dalje ima najvišu cenu kvadrata, kao i najveći prosečni prihod.
Iako su tekuća kriza troškova života, kao i rastuća inflacija i veće kamatne stope donekle delovale kao deflatori, nekoliko evropskih zemalja i dalje beleži više cene stanova po kvadratnom metru tokom prošle godine.
Prema studiji Deluxe Holiday Homes koja koristi podatke Banke međunarodnih poravnanja (BIS) i Numbeo-a, Srbija drži prvo mesto za najveći rast cena stanova od 2023. do 2024. Litvanija je na drugom mestu, dok je Rumunija treća. Malta i Španija takođe su zabeležile značajno povećanje cena stanova u poslednjih godinu dana.
Iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je i dalje zadržala najvišu cenu kvadratnog metra od 18.781 evra, kao i najviši prosečni prihod i troškove života. S druge strane, Grčka ima najnižu cenu po kvadratnom metru, 2.899 evra, piše Euronews.
Srbija
U Srbiji su cene stanova po kvadratnom metru porasle za 82,66 odsto od 2023. do 2024. godine, na oko 3.721 evra, međutim, čini se da prosečni prihod nije ispratio taj tok, i iznosio je u proseku 764 evra mesečno. Međutim, troškovi života su relativno niski u Srbiji i iznose 641 evra mesečno, što može donekle ublažiti eksponencijalni rast cena stanova.
Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske. Ovo je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje deviza u Srbiji, jer devizna štednja zarađuje vrlo malo u bankama. S druge strane, fluktuacije kursa i dalje predstavljaju veliku pretnju.
Direktno ulaganje u srpske nekretnine takođe ima smisla za ljude koji rade na netradicionalnim ili fleksibilnim poslovima, jer bez stalnog zaposlenja nemaju mnogo nade da će dobiti bankarske stambene kredite. Nedostatak drugih pogodnih investicionih mogućnosti takođe je doveo do dodatnog interesovanja za sektor nekretnina.
Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih opcija u predgrađima i periferiji gradova takođe je značio da nije potreban preveliki kapital da biste postali početni investitor u nekretnine u Srbiji.
Rat Rusije i Ukrajine je takođe doveo do velikog priliva ruskih i ukrajinskih iznajmljivača u Srbiju u poslednjih nekoliko meseci, koji su pokušavali da izbegnu rat i njegove posledice. Kao rezultat toga, oni obično nude da plate više za stanove, što dovodi do toga da lokalni stanodavci često iseljavaju sadašnje stanare kako bi ih smestili.
Litvanija
Cene stanova u Litvaniji su porasle za 75,78 odsto od 2023. do 2024. na 4.460 evra, pri čemu su troškovi života u proseku bili nešto veći nego u Srbiji i iznosili su 762 evra mesečno. Međutim, prosečne plate su bile skoro duplo veće od srpske stope od 1.496 evra mesečno.
Kao takva, iako su cene nekretnina u Litvaniji u poslednje vreme i dalje snažno rasle, čini se da se ova inflacija još uvek nije previše prelila na troškove života, u poređenju sa ostatkom Evrope.
Cene stanova u Litvaniji su porasle iz više razloga u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od glavnih faktora je relativno snažan rast plata u pojedinim sektorima, kako bi se održala veća inflacija.
U zemlji su takođe značajno porasli troškovi građevinskog materijala, kao i cena rada. U poslednjih nekoliko godina, mnogo više IT kompanija postavilo je bazu u Viljnusu i drugim većim gradovima, zbog relativno jeftinih operativnih troškova. Kao rezultat toga, došlo je do priliva zaposlenih i njihovih porodica koje traže stanove u tim područjima.
Štaviše, tokom pandemije i kasnije, nekoliko litvanskih prodavaca nekretnina, za razliku od svojih zapadnoevropskih kolega, odlučilo je da sačeka pad, umesto da snizi cene. Slično tome, tržište stambenog razvoja je takođe bilo značajno aktivno, dok je potencijalnim kupcima nudilo dodatne pogodnosti. Kao takva, zemlja je ipak uspela da izađe iz pandemije sa relativno jakim tržištem nekretnina.
Rumunija
Na trećem mestu je Rumunija, sa skokom cena stanova od 74,50 odsto, sa 2.934 evra po kvadratnom metru. Međutim, troškovi života su i dalje bili znatno niski u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama od 625 evra. S druge strane, prosečan prihod je takođe bio umereno nizak i iznosio je 1.007 evra.
Cene stanova u Rumuniji su zabeležile veliki porast u poslednjih nekoliko godina zbog povećane potražnje i nedostatka novih stanova. To je uglavnom bilo zbog većih troškova izgradnje, kao i nedostatka radne snage i nepodržavajućih fiskalnih mera.
Porast razvoja infrastrukture u poslednjih nekoliko godina i rast plata donekle su doveli do povećanja potražnje u sektoru nekretnina u poslednje vreme.
Malta
Cene stanova na Malti su rasle relativno sporijim tempom od gore navedenih zemalja od 2023. do 2024. godine, na 47,54 odsto, pri čemu je cena kvadratnog metra bila 3.397 evra. Međutim, Malta je takođe imala relativno visoke troškove života od 918 evra mesečno, dok su prosečni prihodi ostali samo nekoliko koraka ispred troškova od 1.257 evra mesečno.
Ovo bi moglo odražavati rastuću potražnju za mediteranskom imovinom, imajući u vidu značajne poreske i zakonske promene u poslednje vreme u ključnim evropskim zemljama kao što su Velika Britanija i Francuska. Ovo je dovelo do toga da nekoliko pojedinaca sa većim neto vrednostima iz ovih zemalja odu da otvore bazu u drugim evropskim zemljama sa prihvatljivijim propisima kao što su Malta i Italija.
Mala površina Malte i relativno visoka populacija takođe su doveli do velike potražnje i za zemljištem i za stanovima, zbog njihove uočene oskudice, što je dodatno povećalo cene. Zbog nekoliko dostupnih stanova koji se iznajmljuju kao Airbnb i kratkoročni zakup za potrebe turizma u zemlji, broj stanova za lokalno stanovništvo se dodatno smanjio. Ovo zauzvrat takođe doprinosi porastu cena.
Španija
Španija je rangirana na petom mestu, sa povećanjem cena stanova od 44,34 odsto, na 5.637 evra u prošloj godini. Međutim, troškovi života su i dalje ostali prilično niski i iznosili su 828 dolara 760 evra, što je skoro na nivou istočnoevropskih ekonomija, uprkos relativno jačoj ekonomiji Španije i snažnom turističkom sektoru.
Prosečne plate su i dalje bile visoke 2.212 evra, što ukazuje da je zemlja možda na dobrom putu da se oporavi od udaraca pandemije.
Ključni razlog za skok cena stanova u Španiji je to što se veliki deo raspoloživih stanova nalazi u oblastima koje se smatraju turističkim. Među njima su gradovi San Sebastijan, Madrid, Valensija, Barselona, Palma, Alikante i Kosta del Sol.
Kao rezultat toga, kao i na Malti, nekoliko procenata tamo dostupnih stanova zauzimaju iseljenici ili kratkoročno iznajmljivanje, ostavljajući lokalno stanovništvo da plaća više cene za manje stanova. Oporavak sektora nekretnina u poslednjih nekoliko godina i procvat putovanja nakon pandemije takođe su doprineli tome.
Izvor: BIZlife