PREDEO PRVE KATEGORIJE
U ovom delu naše zemlje registrovano je da raste oko 26 različitih vrsta orhideja.
Ovčarsko-kablarska klisura je prirodni biser zapadne Srbije, koja zahvaljujući raznovrsnoj vegetaciji i brojnim životinjskim vrstama predstavlja pravi muzej u prirodi.
U njoj rastu divlje orhideje, a stanište je i strogo zaštićenih životinjskih vrsta. Ovčarsko – kablarska klisura je pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika prve kategorije o kojoj se stara Turistička organizacija Čačka.
„Uklještena između Ovčara i Kablara kroz koju Zapadna Morava meandrira na najneobičnije načine Ovčarsko-kablarska klisura je stanište jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta kome ni ledeno doba nije moglo nauditi. Ona je specifičan refugijum, odnosno utočište za mnoge vrste koje su ovde u nedrima klisure uspele da prežive ledeno doba i mi ovde imamo reliktne vrste koje su nekada bile široko rasprostranjene a danas su sačuvane na mnogo manjim prostorima u ovakvim predelima kakva je Ovčarsko-kablarska klisura“, kaže Goran Nikolić iz TO Čačka.
Zbog svog pravca kretanja koji je primarno istok-zapad Ovčarsko-kablarska klisura je bila pogodna da spreči prodor velike hladnoće, pa ne čudi što se u njoj i danas mogu naći brojne endemske vrste poput divljih orhideja i zvončaca.
„Ovde u našoj klisuri do sada je registrovano 26 različitih vrsta orhideja i jedna vrsta endrijantusa, mi smo ga nazvali kablarski zvončić ili zvončac koji raste u jednoj steni u liticama Kablara, između dva kamena tunela na trasi stare železničke pruge, na svega dva kilometra kvadratna i to oko 2000 jedinki i to je jedino stanište te vrste“, ističe Nikolić.
Na pet hiljada hektara predela izuzetnih odlika prvog stepena zaštite živi veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta kičmenjaka, vodozemaca, riba i ptica.
„Turistička organizacija Čačka kao upravljač zaštićenog područja sprovodi monitoring živog sveta klisure pa tako i ptica. Ima nekoliko programa koji se odvijaju što se tiče praćenja populacija ptica. Ono što se stalno radi je zimski popis ptica vodenih staništa koji se sprovodi svakog januara a periodično se u zavisnosti od programa upravljanja sprovode neke druge vrste monitoringa tokom sezona, najčešće je to u perodima jesenje ili prolećne seobe“, rekao je Nikolić.
A samo deo ovog blaga može se videti u Prirodnjačkom centru u Ovčar Banji koji je odnedavno postao središte ljubitelja prirode, ali i mesto gde se mnogo toga može naučiti.
Sve te vrste koje su izložene su u određenom stepenu zaštite, znači da su strogo zaštićene ili zaštićene i trenutno su samo izloženi kičmenjaci. Izloženo je 76 vrsta, a to je samo deo kičmenjaka koji su prisutni na ovom području.
„Primera radi, izloženo je samo 10 vrsta riba a mi imamo od početka istraživanja registrovano 34 vrste“, objasnila je Zorica Vjetrović Srećković iz TO Čačka.
Stvoriteljevom rukom ukrašena Ovčarsko-kablarska klisura u Srbiji je sigurno jedinstveno mesto, a da bi ostala ovakva nepromenjena, oteta od ledenoig doba na svima nama je da je sačuvamo i za buduće generacije.
Izvor: Rina