DOSLEDNI OBRAZAC
Novo istraživanje otkriva da se naše zenice misteriozno šire i skupljaju sa svakim udahom, nagoveštavajući dublju vezu između vida i disanja.
Naše oči, takozvani prozori duše, mogu otkriti mnogo o nama, uključujući potencijalne rane znakove gubitka sluha.
Međutim, još intrigantnije, nova istraživanja iz Švedske i Holandije pokazuju da naše zenice fluktuiraju sa svakim udahom.
Već više od jednog veka znamo da zenice ne reaguju samo na svetlo. Međutim, pitanje da li menjaju svoju veličinu sa svakim našim dahom, dalo je različite rezultate.
Neka istraživanja su pokazala da se zenice šire tokom udisaja, ali analiza iz 2022. pronašla je neuverljive dokaze za taj fenomen.
Neuronaučnik Martin Šefer s Instituta Karolinska i njegov tim nastojali su da razjasne te nalaze. Koristeći posebnu kameru, izmerili su veličinu zenica kod više od 100 dobrovoljaca, kako u mirovanju tako i tokom vizuelnog zadatka.
Veličina zenice dosledno doseže svoj minimum oko početka udisaja i svoj maksimum tokom izdisaja, kažu autori tog novog istraživanja koje se nalazi na repozitoriju bioRxiv i čeka recenzije.
Ovaj dosledni se obrazac pojavio bez obzira na to da li su volonteri izvodili vizuelni zadatak ili su se fokusirali na jednu tačku, i bez obzira na disanje kroz nos ili usta.
To je u suprotnosti s prethodnim tvrdnjama da su zenice najmanje tokom izdisaja.
Bilo je potrebno nekoliko ciklusa disanja da bi se otkrile te suptilne promene, što je potencijalno moglo da objasni prošle kontradiktorne rezultate.
Naučnici pretpostavljaju da manje zenice pomažu u razlikovanju detalja, dok veće detektuju slabe nadražaje.
„Naša otkrića upućuju na mogućnost da sama vizuelna percepcija može da kruži između optimizacije za razlikovanje tokom udisaja i otkrivanja tokom izdisaja unutar jednog udaha“, sugerišu Šefer i njegove kolege.
Razumevanje ponašanja zenica moglo bi da poboljša njihovu upotrebu kao dijagnostičkih pokazatelja za nivoe svesti i stanja mentalnog zdravlja.
Izvor: Zimo.hr