PRIRODNI LEK
Beli luk je poznat po svojim kardiovaskularnim prednostima, posebno u smanjenju oksidativnog stresa i upale, koji su kritični kod ateroskleroze.
U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Pharmacology, istraživači u Kini su identifikovali i analizirali aktivne komponente koje poseduje beli luk i njihova potencijalna dejstva kod ateroskleroze.
Otkrili su da beli luk smanjuje ekspresiju gena povezanih sa feroptozom, što ukazuje na njegovu potencijalnu primenu u lečenju ateroskleroze regulacijom feroptoze i smanjenjem peroksidacije lipida.
Pozadina studije
Ateroskleroza je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti kao što su ishemijska bolest srca i moždani udar, sa abnormalnim karotidnim zadebljanjem, koji pogađa više od milijardu ljudi širom sveta. Bolest potiče od poremećaja metabolizma lipida, što dovodi do formiranja plaka i potencijalnog začepljenja arterije usled rupture plaka. Novi dokazi bacaju svetlo na ulogu feroptoze, oblika regulisane ćelijske smrti povezane sa peroksidacijom lipida, u aterosklerozi i drugim kardivaskularnim bolestima. Iako postoje lekovi za snižavanje lipida, oni nose rizike poput oštećenja jetre i bubrega, naglašavajući potrebu za bezbednijim tretmanima.
Beli luk je poznat po svojim kardiovaskularnim prednostima, posebno u smanjenju oksidativnog stresa i upale, koji su kritični kod ateroskleroze. Njegove aktivne komponente, kao što je alicin, mogu da inhibiraju peroksidaciju lipida i feroptozu.
O studiji
Primarni farmakološki ciljevi i aktivne komponente belog luka dobijeni su iz tri baze podataka: baze podataka farmakologije sistema tradicionalne kineske medicine, baze podataka tradicionalne kineske medicine i Enciklopedije tradicionalne kineske medicine.
Urađena je analiza preseka ovih podataka da bi se identifikovali potencijalni ciljni geni belog luka za lečenje ateroskleroze. Urađene su analize obogaćivanja puteva genske ontologije (GO) i Kjoto enciklopedije gena i genoma ovih gena. Stvorena je interakcijska mreža između komponenti belog luka, terapeutskih ciljeva i glavnih signalnih puteva. Razlike u ekspresiji gena u arterijama između zdravih osoba i onih sa aterosklerozom analizirane su korišćenjem različitih baza podataka. Pored toga, izvršeno je molekularno spajanje aktivnih komponenti belog luka sa ključnim genima.
Modeli miševa podeljeni su u četiri grupe: grupa lažnih operacija, grupa modela, grupa za lečenje alicinom i negativna kontrolna grupa. Urađeni su biohemijski testovi na uzorcima seruma i uočene su histološke promene.
Rezultati
Identifikovano je ukupno 16 aktivnih komponenti belog luka i 503 potencijalna cilja delovanja. Pored toga, pronađeno je 3.033 ključnih meta za aterosklerozu. Ukrštanjem ciljeva belog luka sa ciljevima ateroskleroze, identifikovano je 230 potencijalnih terapijskih ciljeva. Analize obogaćivanja puteva otkrile su 2.017 bioloških procesa, 78 ćelijskih komponenti i 200 molekularnih funkcija. Značajni procesi uključivali su odgovor na oksidativni stres i upalu. Utvrđeno je da su potencijalni ciljevi obogaćeni metabolizmom lipida i putevima ateroskleroze.
Studije molekularnog spajanja pokazale su da komponente belog luka kao što su sobrol A, benzaldoksim, alicin i L-aliin snažno deluju sa proteinima povezanim sa feroptozom.
U životinjskim modelima konkretno, pokazalo se da alicin značajno smanjuje formiranje plaka i taloženje lipida u karotidnoj arteriji. Takođe je utvrđeno da alicin poboljšava profile lipida, date nižim koncentracijama holesterola lipoproteina niske gustine (LDL), ukupnog holesterola i triglicerida u tretiranoj grupi u poređenju sa netretiranom grupom. Utvrđeno je da alicin ublažava peroksidaciju lipida i smrt gvožđa, kao što je prikazano smanjenim nivoima malondialdehida i proteina glutation peroksidaza (GPKS4).
U eksperimentima in vitro, otkriveno je da alicin smanjuje oksidativna oštećenja uzrokovana oksidovanim LDL-om. Utvrđeno je da se ekspresija proteina gena DPP4 i ALOKS5 povezanih sa feroptozom smanjuje tretmanom alicinom, dok se ekspresija GPKS4 povećava. Pored toga, otkriveno je da alicin snižava nivoe ribonukleinske kiseline i povećava nivoe GPKS4 mRNK u poređenju sa grupom oksidovanog LDL. Ovi nalazi sugerišu da beli luk, posebno alicin, može poboljšati aterosklerozu regulacijom feroptoze, naglašavajući njegovu potencijalnu terapeutsku vrednost u lečenju kardiovaskularnih bolesti.
Zaključak
U zaključku studija naglašava potencijal belog luka i njegovih aktivnih jedinjenja, kao što su sobrol A, alicin, L-aliin i benzaldoksim, u lečenju ateroskleroze ciljanjem mehanizama povezanih sa feroptozom. Specifični genski ciljevi identifikovani u studiji pružaju osnovu za dizajniranje ciljanih terapija koje bi mogle poboljšati ishode lečenja u budućnosti. Nalazi opravdavaju dalje istraživanje terapija zasnovanih na belom luku, koje bi potencijalno mogle dovesti do efikasnijih i prirodnih opcija lečenja kardiovaskularnih bolesti.