BESEDA NA PREOBRAŽENJE
Bogolikost je dar koju je čovek dobio i time sačuvao svoj um i druge svoje kvalitete. Čovek sam po sebi nema dovoljno snage da ispuni ovo, već je potpomognut Božijom milošću, kaže u svojoj prazničnoj besedi Sveti Jovan Šangajski.
Kada je stvorio svet, Bog je rekao: „Da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo mi“ (Post 1, 26). Bogolikost se manifestuje kroz čovekove mentalne mogućnosti, kroz njegov autoritet nad prirodom, njegovu moć i sposobnost da stvara. Naše podobije Bogu se sastoji u moralnom savršenstvu, duhovnom uspinjanju i mogućnosti da se dostigne svetost.
Božiji lik i podobije, prema kojima su naši preci stvoreni, u punoći se očitava u njima pre pada. Greh je uništio i prvo i drugo, iako nije učinio čoveka sasvim odvojenim od njih.
Čovek je sačuvao svoj um i druge kvalitete koje je dobio darom bogolikosti, ali potrebno je da uloži veći napor da bi ih razvio. Ipak, dobija samo mali deo onoga što su njegovi preci primili u potpunosti. Čežnja da bude podoban Bogu ostala je u čoveku u izvesnom stepenu, iako se ponekad smanji tako da se jedva prepoznaje.
U cilju vraćanja čoveka njegovoj izvornoj bliskosti sa Bogom, Sin Božiji je došao u svet ovaplotivši se. Uzeo je na se čovekovu prirodu i postao kao čovek u svemu, osim u grehu. On je došao da obnovi našu prvostvorenu lepotu lika Božijeg. Međutim, ako je Bog u početku stvorio čoveka prema svom liku i podobiju, onda je u obnavljanju toga potrebno i čovekovo učešće. Čovek mora da teži savršenstvu kako bi ga dostigao kroz milost i pomoć Božiju. Gospod je pokazao put ka savršenstvu kroz svoje učenje i kroz lični primer. To je put moralnog savršenstva, samoodricanja i spremnosti da oslobodimo sebe od svega što je grešno. Greh je prodro duboko u čovekovu prirodu, stapajući se sa njom. Svaka osoba je rođena sa semenom greha i borba da se oslobodi tog semena jeste borba sa samim sobom. Zbog toga je ta borba sva u mukama, ali je potrebna kako bismo došli bliže Bogu. „Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt 16, 24). Krst koji mi moramo poneti jeste upravo ta borba sa našim slabostima, manama i grehom. Postepeno oslobađanje našeg bića od toga, čoveka vodi bliže Bogu, prema čijoj slici je i stvoren. Čovek sam po sebi nema dovoljno snage da ispuni ovo, već je potpomognut Božijom milošću, koju On daje kroz Crkvu ustanovljenu od strane Njegovog Ovaploćenog Sina. Zbog ovoga se Sin Božiji ovaplotio – da vaskrsne svoj pali lik.
Na gori Tavor Hristos je manifestovao lepotu i slavu svog Božanstva, tako da su apostoli mogli da Ga spoznaju, a preko Njega i čitav svet. Hristos je pokazao prema čijem podobiju je čovek stvoren, kao i to šta čovek može dostići kada duhovno izgrađuje sebe. Na visini lestvice kada čovek čisti sam sebe od greha i prilazi bliže Bogu, slava Božija se jasnije očitava na čoveku. Zbog toga se svetitelji u Rusiji (i slovenskim zemljama) nazivaju prepodobnima, što znači „podobni nekom“. Slava Božija se reflektuje na njihove duše kao u ogledalu, ispunjavajući ih sijanjem. Kada su čovekove zemaljske borbe gotove, stepen podobija koje je zadobio konačno je i zauvek zapečaćen. Kada Carstvo večnosti nastupi i svi ljudi vaskrsnu i njihove duše budu sjedinjene sa telima, „tada će se pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca svoga“ (Mt 13, 43), kao što je Hristos rekao.